Ovde su se Milošević i Holbruk sreli 2 dana pred bombardovanje! Bili smo na mestu gde je pisana istorija Srbije

"Da zidovi mogu da govore, tajne koje bi ovi otkrili srušile bi sve(t)", ovu rečenicu čuli smo prilikom posete Belom dvoru, kada smo se našli u Zlatnom salonu u kom su Josip Broz Tito i Slobodan Milošević primali političke goste.

Tadašnji specijalni izaslanik SAD za Balkan Miloševiću je, kako smo čuli, "doneo" ultimatum – potpis Rambujea ili bombardovanje. SR Jugoslaviji je tada ponuđeno, kako su tvrdili političari i učesnici u pregovorima, da prihvati okupaciju cele zemlje i mehanizam proglašenja nezavisnog Kosova. 

Analitičari i političari ocenili su da je dokument iz Rambujea bio gori od ultimatuma Austrougarske 1914. godine, te da je bombardovanje bilo "sasvim izvesno i nije moglo biti izbegnuto".

Ishod pomenutog sastanka poznat je svima, 24. marta počelo je bombardovanje od strane zemalja NATO Alijanse, koje je trajalo 78 dana.

Nasuprot ovog dela u salonu, stoji kamin ispred kog se nekadašnji predsednik Jugoslavije obratio građanima i saopštio da je agresija na našu zemlju okončana.

"Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje. Dragi građani, srećan vam mir", rekao je između ostalog te večeri Milošević.

Pre tog obaveštenja, među zidinama Belog dvora postignut je sporazum kojim se otvorio put za potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, čime je okončan oružani sukob NATO i SRJ.

Sa istog mesta obratio se Milošević i malo više od godinu dana kasnije, 2. oktobra 2000. godine pred drugi krug glasanja za predsednika Jugoslavije i pre petooktobarskih demonstracija.

Govorio je tada o sudbini Srbije, upozorio na delovanje opozicije, da nam preti rasparčavanje zemlje, ekonomsko ropstvo...

"Od svih predsednika, ovaj salon najviše je koristio Slobodan Milošević i to za susrete sa članovima NATO pakta. Svi ti sastanci su se ovde vodili. Interesantan podatak, i današnji ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, bio je deo tih delegacija, pa je i sam tada često boravio ovde. Osim Miloševića, i Tito je ovde organizovao svoje bankete i u Zlatnom salonu se sastajao sa političarima", rekao je saradnik umetničkog odeljenja Vidak Orlović za Mondo.

Poslednji šef države koji je zvanično primljen u Belom dvoru bio je predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko 1999. godine i to tokom trajanja bombardovanja.

Od početka 1945. godine Beli dvor postaje zvanična rezidencija Josipa Broza Tita, gde su se obavljale sve službene funkcije šefa države do njegove smrti. Od tada pa do 2000. godine, nije bilo većih popravki i ulaganja u rekonstrukciju prostora, pa je korišćen kao privremena službena rezidencija za predsednike stranih vlada u zvaničnoj ili radnoj poseti Jugoslaviji.

I nacisti koristili ove prostorije

Beli dvor kralj Aleksandar počeo je da gradi u leto 1934. godine, sa namerom da tu odgaja trojicu naslednika, kraljeviće Petra, Tomislava i Andreja. Međutim, kako je u jesen iste godine ubijen u atentatu u Marseju, gradnju dvora je završio njegov brat od strica, knez Pavle Karađorđević, koji se tu uselio sa porodicom 1936. godine po završetku radova.

Tokom svog postojanja promenio je više stanara, od članova kraljevske porodice, preko nacista, partizana i komunista do predsednika.

Nakon dolaska nacista 1941. Beli dvor postaje sedište Gestapoa, a posle Drugog svetskog rata Titova i Miloševićeva administracija ga koriste za važnije audijencije i prijeme. Danas se koristi za velike događaje, prijeme i proslave.

(Mondo.rs)