Posetili smo misterioznu salu ispod zemlje na kraljevskom dvoru: Odavde je Tito "čitao" političare sa kojima se sastajao

Svega dvadesetak godina nakon prvog bioskopa u našoj prestonici, Beograd je doživeo prvu privatnu bioskopsku projekciju, i to na Belom dvoru gde su u tom trenutku živeli Aleksandar Karađorđević i njegova porodica.

Sala sa platnom podeljena na dva nivoa, verovatno iz arhitektonskih i praktičnih razloga i bila je potpuno netipična za bilo koji dvor tog vremena. Da nijedan detalj tu nije tek takon uveden govori nam i činjenica da je zelena boja, u koju je sala ofarbana, odabrana da bi se stvorila tzv. kontrarefleksija i uspešno emitovali snimci.

Ni dvor koji je gradio za sebe i porodicu, a ni ovu salu, kralj Aleksandar nije dugo koristio jer je ubijen u Marseju 1934. godine. Nakon atentata, promenio je više stanara, od članova kraljevske porodice, preko nacista, partizana i komunista do predsednika. Od početka 1945. godine Beli dvor postaje zvanična rezidencija Josipa Broza Tita, gde su se obavljale sve službene funkcije šefa države do njegove smrti.

Iako se pričalo da doživotni predsednik SFRJ nije zapravo voleo da provodi vreme na nekadašnjem kraljevskom dvoru, upravo u ovim prostorijama gostio je brojne državnike i političare, a posebno interesantna priča vezuje se za bioskopsku salu.

S obzirom da u sali postoji izdignut deo, kako nam je vodič rekao gde se nalazila Titova fotelja, prema nezvaničnim istorijskim svedočenjima, on bi se u nekom trenutku osamljivao tu i posmatrao svoje goste. Kažu da je na taj način "čitao" njihove reakcije sa lica, kako bi znao ko je u kakvim odnosima, što mu je pomagalo u daljim diplomatskim manevrima. Z aovu tvrdnju, pak, istoričari nam kažu da nema potpunih dokaza jer se ne može zasigurno znati "šta se Titu vrzmalo po glavi". 

 Uz bioskop i misteriozna Soba šapata

Tokom nedavne posete ovom velelepnom zdanju naša ekipa upravo u ovom delu, dugo skrivanom od očiju javnosti, videla je Sobu šapata (ili Ružičastom salonu), gde su se vodili vrlo poverljivi razgovori između kralja i njegovih najbližih saradnika.

"Kada su pričali o temama vezanim za vođenje države, koja je tada bila u jako teškom stanju, i kada nisu hteli da ih posluga iz drugih prostorija čuje oni bi uključili fontanu. Tu se nalazi i danas jedan ključ i kada se on okrene, voda počne da teče, pa zvuk koji se tad proizvodi čini da niko ne može da čuje ništa iz ove prostorije", rekao nam je tada saradnik umetničkog odeljenja Vidak Orlović za Mondo.

(Mondo.rs)