Teška situacija u domovima za stare u Beogradu: Zbog nedostatka osoblja kupaju ih svake druge nedelje

Natpis na tabli jednog doma za odrasle osobe sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi nedavno je rastužio i zabrinuo korisnike i porodice onih čiji se srodnici nalaze u domu. Osoblje ih je obavestilo da nepokretne korisnike kupaju svake druge nedelje zbog nedostatka osoblja.

Dragana Milinov i Tanja Đorđević godinama rade u domu za stare. Dragana je, brinući o svojim roditeljima, shvatila da želi time da se bavi, a Tanja još u školi. Saglasne su da u ovom poslu nije važno to koliko znate na početku, sve se nauči kroz praksu, već to koliko sebe hoćete i umete da dajete. Dragana Milinov navodi da veliko zadovoljstvo kod korisnika koji su u ležećem položaju izaziva kada ih negovateljice podignu.

"Kad osete tu moć da oni mogu da stanu na noge, vi tu neko vreme potrošite sa njima, ali oni su ispunjeni samim tim što ste ih podigli da stanu. Ne treba tu puno, a kamoli da naprave par koraka, njih raduje svako buđenje", rekla je Milinov.

Tanja Đorđević ističe da su svi tu kada nešto zatreba, ali da postoji razlika u odnosu na medicinske sestre.

"U principu jedina razlika je u tome što medicinska sestra daje terapiju, aplicira infuzije, injekcije", rekla je Đorđevićeva.

Najteže je raditi sa ljudima koji su nemoćni, kažu obe. Potrebno je mnogo ljubavi prema samom poslu. Negovateljice čiji je posao da brinu o starima i bespomoćnima, tražene su u Srbiji, a ipak veliki broj njih odlazi u inostranstvo.

Odlazak u inostranstvo za njih nije bila opcija

Dragana je pokušala, ali kaže da je cena previsoka.

"Svi idu sa željom da zarade više, ali velika su odricanja. Pogotovo ko ima porodicu, društvo, familiju svoju. Ipak toplina doma je toplina doma, što ne može da se poredi ni sa čim", istakla je Milinov.

U domovima za stare kažu da uopšte nije lako zadržati radnu snagu, da i pored povećanja plata i dalje odlaze negovateljice, medicinske sestre i spremačice.

Saša Ristojević, sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, navodi da u inostranstvu radnice u ovoj oblasti mogu da provedu maksimalno tri meseca u kontinuitetu.

"Za tih tri meseca oni obično žive u stanovima gde je njih četvoro, petoro, možda se čak i ne poznaju, da bi smanjili troškove. Ništa manje ne rade, čak imamo informacije da i mnogo više rade nego što se radi ovde. Pričamo o satnici u toku dana, oni praktično nemaju vremena za bilo kakav drugi život ali oni sebe žrtvuju ta tri meseca", rekao je Ristojević.

Tanja i Dragana rade u istom domu, pomažu jedna drugoj i uspevaju da se dogovore. Dragana navodi da nikad nije dovoljno radnika, ali uspevaju da jedna drugoj dopune smene, primognu i uskoče za vandrednu smenu.

Problem je i to što se kod nas godinama nisu školovali negovatelji. Sada taj smer ponovo postoji u nekim školama. Da za bolničarima i negovateljima potreba raste, potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Neizbežan uvoz negovateljica

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da postoje dva problema u domovima - male plate i prosečna starost.

"Njihova plata u Srbiji je 56.000 dinara. Vi možete da budete kasirka u nekom velikom lancu i da imate veću platu", rekla je Todorovićeva i navela da je prosečna starost negovateljica u domovima od 52 do 54 godine.

Pored fizičkih, negovateljice se susreću i sa psiho-socijalnim problemima.

"Njima je potrebna i psihosocijalna podrška, upravo zbog toga što gledaju tuđu patnju", istakla je Todorovićeva.

Pojedini domovi uvezli su radnu snagu.

"Videli ste da radnu snagu uvoze Nemci i Austrijanci, naše žene odlaze tamo na tri meseca. Tako da to će morati da bude u jednom trenutku i na našem stolu. Pošto se radi o ljudima koji su funkcionalno zavisni i prilično osetljivi, mi moramo voditi računa", rekla je Todorovićeva.

BONUS VIDEO:

(RTS/Mondo/Aleksandra Virijević)