U jesen 1981. godine, svetski mediji bili su preplavljeni izveštajima o dramatičnoj otmici aviona koja je šokirala Jugoslaviju, ali i međunarodnu javnost. Iako mnoge danas podseća na scenario iz nekog uzbudljivog filma, ovaj nesvakidašnji događaj ušao je u istoriju avijacije.
Prava drama odigrala se u noći između 26. i 27. septembra. JAT-ov avion "boing 727-200“ koji je iz Titograda, današnje Podgorice, poleteo za Beograd, otela su trojica mladića iz Hrvatske. Let koji je trebalo da traje svega par sati, pretovorio se u dvadesetčasovnu agoniju. Naoružani mladići držali su kao taoce 98 putnika i osam članova posade.
Kako se otmica dogodila?
Tog 26. septembra 1981. godine JAT-ov avion Boing 727, poleteo je sa aerodroma Golubovci u Titogradu, ka Beogradu. Putnici su prošli rutinsku kontrolu na aerodromu i ništa nije ukazivalo na to šta će ubrzo uslediti.
Trojica otmičara iz Hrvatske - Borivoje Jelić, Marko Križić i Milan Prpić - bez problema su prošli kontrolu, iako su bili naoružani, i seli na mesta u avionu. Takođe, oni su imali i jednu saučesnicu, Kseniju Dokmanović, koja se tokom leta pretvarala da nije deo grupe.
Avion nije išao direktno za Beograd, već je prvo sleteo do Dubrovnika, po još dvadesetak putnika, pa je u avionu, računajući i osoblje, bilo više od 100 ljudi.
Drama nakon poletanja iz Dubrovnika
Trojica otmičara, naoružani pištoljem i nožem, ubrzo su se nakon poletanja aviona izdvojila iz grupe putnika i počeli da viču da je avion otet, kao i da će ubiti svakog ko im se suprotstavi.
Putnike su premestili u zadnji deo aviona, dok su deo bliže kabini pilota ispraznili. Zatim su naredili kapetanu Ljubomiru Zekavicu da avion usmeri ka Italiji, ali su se predomislili i promenili kurs ka Tel Avivu.
U trenucima nepažnje otmičara koji je konstantno bio sa njima u kabini, iskusni kapetan Zekavica je tajno alarmirao kontrolu letenja na surčinskom aerodromu u Beogradu.
Purnici su bili preplašeni i nisu verovali šta ih je snašlo, ali je taj strah polako jenjavao s obzirom da su se otmičari prema njima ponašali korektno. Mnogi su počeli i da kuju plan bekstva nakon sletanja.
Avion je zatim sleteo na atinski aerodrom, a kada su napunili rezeroar, nastavili su put ka Izraelu. Prema tvrdnji glavnog otmičara Borivoja Jelića, tamo su se uputili jer „Jugoslavija nije imala zvanične diplomatske kontakte sa tom zemljom", te nije postojala bojazan od izručenja, prenosi BBC na srpskom.
Izraelske vlasti su ih, međutim, upozorile da će oboriti avion ako se bude približio njihovoj teritoriji, pa je "Boing 727" sleteo na aerodrom u Larnaki, na Kipru.
Ko je sve bio na letu?
Ovaj događaj, koji je na svu sreću imao pozitivan kraj, zasigurno je ostao u sećanju svih putnika. Među putnicima u čuvenom "Boing 727" našle su se i brojne poznate ličnosti, koje su kasnije prepričavale svoja iskustva u brojnim intervjuima.
Na ovom letu među putnicima bio je ceo sastav FK Budućnost, slavni glumci Žarko Laušević, Mihailo Miša Janketić i Marko Nikolić, estradna zvezda Biljana Petrović, narodni heroji, generali u penziji Milan Šijan i Božo Lazarević.
"Niko nas nije oslobodio. Sami smo se oslobodili. Čak su i strane novine pisale danima 'ne otimajte Jugoslovenima avione', 'Putnici kidnapovali kidnapere'", ispričao je Miša Janketić o tome kako su putnici, nakon diverzije koju su sproveli, uspeli da pobegnu otmičarima.
Kako su se oslobodili?
U zadnjem delu aviona bila je bolesna žena iz Nikšića, koja je iz Titograda upućena na lečenje od raka u Beograd. Otmičari su zamoljeni da joj se ukaže hitna pomoć dok borave na Kipru, što je vođa grupe Borivoje Jelić prihvatio.
Bolesnicu su iz aviona izneli na zadnja vrata, kod repa aviona, koja su tom prilikom ostala otvorena.
Ključnu ulogu u oslobađaju taoca odigrali su generali Šijan i Lazarević. Oni su inscenirali požar u avionu na pisti aerodroma u Larnaki, što su ostali putnici iskoristili da napuste "boing".
Motiv otmice?
Otmice aviona tokom 1970-ih i 1980-ih godina bile su relativno česte i postale su karakterističan oblik političkog protesta ili bežanja od represivnih režima. U tom periodu, mnoge otmice bile su povezane sa zahtevima za političke promene ili za oslobađanje zatvorenika, dok su neki otmičari želeli da pobegnu sa prostora pod autoritarnim vladama.
Zvanični motiv otmice 1981. godine bio je avanturizam, iako se godinama kasnije spekulisalo i o političkim razlozima.
Sumnjalo se na srpski nacionalizam, a govorilo se i o traganju za političkim azilom, kao u ranijim slučajevima otmica aviona u Jugoslaviji.
Otmičarima je suđeno u Beogradu. Pored njih trojice, na optuženičkoj klupi su se našli i putnici aviona Predrag Vidaković (21) iz Rijeke i Ksenija Dokmanović (28) iz Bjelovara, a naknadno i njen sugrađanin Josip Valentić.
Jelić je dobio osmogodišnju zatvorsku kaznu, Križić je osuđen na pet, Prpić na tri godine i šest meseci, Vidaković na dve, a Josip Valentić, kao finansijer otmice, na osamnaest meseci.
Ksenija Dokmanović je oslobođena optužbe, usled nedostatka dokaza.
BONUS VIDEO:
(Mondo/Aleksandra Virijević)
