Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara (14. januara po starom kalendaru), kojim se obeležava uspomena na svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.
Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski. Praznik svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije.
Dan svetog Save postao je i školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem svetog Save kao školskog patrona.
Šta ne bi trebalo raditi na crveno slovo?
Neizbežna dilema je da li na crveno slovo, sme da se uključuje mašina za pranje veša. Svojevremeno je odgovor na to pitanje dao Sveštenik Vlada Dimitrijević za portal Nova.
"Postoji ono što je poželjno da se radi na dan praznika, a neke stvari ipak možemo odložiti za neki drugi dan u nedelji. Ipak, iskreno mislim da nije mnogo ni pogrešno ako nekad uključimo mašinu. Mi smo moderni danas i mnoge stvari su nam, zahvaljujući tehnološkom napretku, olakšane i za nas mnogo toga danas završavaju nekakvi uređaji. Da živimo u drugo vreme u kome sve treba oprati na ruke, mislim da bi svi jedva čekali praznik da odmore, a ne da peru hrpe veša. Takođe mislim da se i u tim malim stvarima vidi suština našeg religioznog stanja, tj. da li smo zaista u stanju da jedan dan posvetimo Bogu i u Bogu se odmorimo. Ako bi praznik podrazumevao i prazničnu trpezu i gozbu, onda bi bilo lepo da se po završetku iste sve raskoloni i posuđe opere. Ne vidim zašto ne bi mogla da se uključi mašina za sudove. Sve suprotno tome bilo bi pomalo zabrinjavajuće", rekao je sveštenik.
Sveštenik Vlada Dimitrijević govorio je i šta generalno misli o kućnim aparatima i radovima po kući kao što je brisanje prašine, usisavanja na crveno slovo.
"Mislim da svemu treba pristupati zdravorazumski. Tada čovek nepogrešivo rasuđuje da li je na dobrom putu ili nije. Često okolnosti određuju da li je nešto prihvatljivo ili ne. Tako se dosta razlikuje život na selu od života u gradu. Na selu, ako ne pokupite seno pred kišu, pa makar to bilo i na neki praznik, grešite jer tako ostavljate životinje o kojima se brinete bez hrane. S druge strane, u gradu jednu terasu dobrom organizacijom možete da uredite i pre praznika. Ima puno sujeverja u ovim pitanjima. Najčešće ih postavljaju oni koji nisu crkveni, koji nisu bili u crkvi na dan praznika i koji se plaše da se ne ogreše. Kod njih preovlađuje osećanje straha prema Bogu. Boga doživljavaju kao nekoga ko kažnjava, a ne kao ljubav. Sve ovo se dešava kada izostane ispravno i istinsko bogopoštovanje."
Poreklo praznika
Na ovaj dan, život svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.
Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je nastala poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji.
Narodni običaji i simbolika
Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.
Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se stoka nije smela puštati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno.
Ovih dana ništa nije smelo da se radi. Britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa da boje u crveno da vukovi ne bi klali stoku. Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.
BONUS VIDEO:
