Na radnom mestu, na krovu, posetili smo Jasminu Dinić, jedinu dimničarku u Srbiji.
Maštala je da bude stjuardesa, da lepo doterana i obučena u elegantnu suknju dvori goste u vazduhu. Želja da radi na visini ispunila joj se, ali ne u potpunosti.
Prištinka Jasmina Dinić je pre 16 godina okušala sreću na konkursu za odžačara i uprkos tome što je bila jedina žena nakon svih provera i testova dobila je posao u beogradskom preduzeću "Dimničar".
Umesto suknjice i šminke, njena svakodnevica su odžačarsko odelo i četka. Već kada je prvi put izašla na teren shvatila je koliko je posao težak jer je bila skroz garava, oguljenih noktiju i potpuno ispucale kože na rukama.
Bilo joj je teško da se navikne prvih mesec dana, a već prve godine je naučila veliku lekciju - da se ne penje na krov kada je zaleđen ili klizav posle kiše, i to tako što se okliznula sa jedne četvorospratnice. U poslednjem momentu je uspela da se uhvati za gromobran.
Mada su mnogi u početku bili skeptični, Jasmina se dokazala u poslu i sada često Beograđani zahtevaju da upavo ona dođe i pedantno očisti njihov dimnjak.
O svom poslu voli da priča sa vedrije strane, ističe da je Beograd divan ujutru sa krovova, kako se pela i na "Beograđanku" i na PC "Ušće". Ujedno se i pribojava godina koje predstoje, jer teško je biti dimničar u četrdesetoj, a kamo li dočekati penziju na krovu.
(MONDO)
Prištinka Jasmina Dinić je pre 16 godina okušala sreću na konkursu za odžačara i uprkos tome što je bila jedina žena nakon svih provera i testova dobila je posao u beogradskom preduzeću "Dimničar".
Umesto suknjice i šminke, njena svakodnevica su odžačarsko odelo i četka. Već kada je prvi put izašla na teren shvatila je koliko je posao težak jer je bila skroz garava, oguljenih noktiju i potpuno ispucale kože na rukama.
Bilo joj je teško da se navikne prvih mesec dana, a već prve godine je naučila veliku lekciju - da se ne penje na krov kada je zaleđen ili klizav posle kiše, i to tako što se okliznula sa jedne četvorospratnice. U poslednjem momentu je uspela da se uhvati za gromobran.
Mada su mnogi u početku bili skeptični, Jasmina se dokazala u poslu i sada često Beograđani zahtevaju da upavo ona dođe i pedantno očisti njihov dimnjak.
O svom poslu voli da priča sa vedrije strane, ističe da je Beograd divan ujutru sa krovova, kako se pela i na "Beograđanku" i na PC "Ušće". Ujedno se i pribojava godina koje predstoje, jer teško je biti dimničar u četrdesetoj, a kamo li dočekati penziju na krovu.
(MONDO)
