Dve najpoznatije maskote sportskih manifestacija održanih u bivšoj Jugoslaviji i državama nastalim na njenom tlu nesumnjivo su Vučko i Zagi. Ove simpatične figure ne predstavljaju samo sportski duh i olimpijsko zajedništvo, već i vrednosti kojima moralno i duhovno težimo.
Omiljeni vuk Vučko ostao je u sećanju generacija kao maskota Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Njegova popularnost ne jenjava ni četiri decenije kasnije – i dalje krasi šolje, bedževe, kačkete, sveske i majice, ostajući jedan od simbola Sarajeva.
Na javni konkurs za zvaničnu maskotu pristiglo je čak 836 predloga, među kojima se našao samo jedan vuk – i upravo on je pobedio. Stručni žiri izabrao je šest finalista (ježa, grudvu snega, planinsku kozu, jagnje, lasicu i vuka), a potom je usledilo javno glasanje. Vučko je dva puta proglašen pobednikom – prvo glasanje je poništeno zbog žalbe autora maskote ježa.
Autor pobedničkog rešenja bio je slovenački ilustrator Jože Trobec iz Kranja, koji je vuka prvobitno nazvao Jahorinko. Malo je nedostajalo da uopšte ne pošalje svoj rad, ali ga je supruga nagovorila – i tako je nastala legenda. Kako bi Vučko delovao još simpatičnije, uklonjen mu je jedan zub koji je virio iz vilice, a ime je promenjeno da zvuči toplije. Prema podacima Međunarodnog olimpijskog komiteta, Vučko je i dalje jedna od najomiljenijih sportskih maskota svih vremena.
Pripreme za Univerzijadu u Zagrebu 1987. godine bile su ozbiljne, gotovo kao za pravu olimpijadu. Maskota Univerzijade, vesela veverica Zagi, ubrzo je postala deo svakodnevice – njen lik krasio je gotovo svaki proizvod u prodavnicama. Tome je doprinela i odluka države da se odrekne dela poreza na promet u korist organizacije ovog sportskog spektakla.
U procesu izbora maskote, „Večernji list" je pozvao građane da daju svoje predloge. Stigao je ogroman broj sugestija – među njima su bili vrabac, kos, medved i brojne druge životinje. Ipak, većina je glasala za vevericu, prepoznajući je kao živahnu i simpatičnu figuru. Tako je nastao Zagi, iz pera ilustratora Nedeljka Dragića.
Pored Vučka i Zagija, i druge maskote ostale su upamćene kao simboli sportskih događaja u gradovima bivše Jugoslavije. Adrijana, sredozemna medvedica, bila je maskota Mediteranskih igara u Splitu 1979. godine. Predložio ju je Vori Lalić, a ime je dobila po njegovoj kćerki.
Vrabac Srba, sa crveno-plavim kačketom i belom majicom, bio je maskota Univerzijade u Beogradu 2009. godine. Autor Nikola Lehocki kreirao je sportskog vrapca, a ime je izabrano putem javnog glasanja. Od preko 50.000 glasova, „Srba" je pobedio sa skoro 50 odsto, ispred predloga „Cvrle" i „Dživdžan".
Beograd je kroz godine imao i druge maskote – Malinu Li i Šljivana Iva za Svetsko prvenstvo u atletici 2022. godine, kao i Rvoja, brkatog rvača sa šajkačom, maskotu Svetskog prvenstva u rvanju iste godine. Ipak, vrabac Srba ostao je najvoljenija maskota Beograda.
Dok se sa nostalgijom prisećamo omiljenih maskota iz prošlosti, s nestrpljenjem iščekujemo maskotu Specijalizovane izložbe EXPO 2027 Beograd. Da li će postati novi simbol igre, zajedništva i kreativnosti – ostaje da vidimo.
