Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava Veliki petak. Zbog njegove duhovne težine i simbolike, pravoslavni vernici na ovaj dan poštuju posebne običaje i pravila, ali mnogi ne znaju šta se tačno sme, a šta nikako ne treba raditi na Veliki petak.
Jedan od ključnih običaja vezan je za strogi post, koji se praktikuje kao znak poštovanja prema Hristovoj žrtvi. Prema strogim hrišćanskim pravilima, na Veliki petak treba da se jede posna hrana na vodi, ili se organizuje jedan obrok tokom 24 sata.
Prema tradiciji, tog dana se konzumiraju suvi hleb i voda, bareno povrće, sveže ili sušeno voće, med i bareni pirinač. Pored posta, postoji i niz zabrana koje se po narodnom verovanju i crkvenom predanju strogo poštuju.
Veliki petak je dan tišine, molitve i unutrašnje sabranosti. Vernici tog dana ne pevaju, ne vesele se i ne obavljaju teške fizičke poslove.
Umesto toga, posećuju crkvu, gde se prisustvuje večernjoj službi – iznošenju plaštanice, simbolu Hristovog pogreba. Poštovanjem ovih običaja i pravila, vernici ne samo da čuvaju tradiciju, već i produbljuju svoju duhovnu povezanost sa Hristovim stradanjem.
