Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obeležava Uskrs, najveći hrišćanski praznik i dan kada je vaskrsao Isus Hrist. Na Uskrs je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, savladao je smrt i svim ljudima na zemlji je darivao večni život.
Vaskrs važi za "mobilni" praznik koji najranije može da bude 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Prošle, 2024. godine, pao je na 5. maj, a ove godine 20. aprila.
Uskrs se slavi tri dana, pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa "Hristos voskrese", a odgovara se "Vaistinu voskrese". Tako se ljudi pozdravljaju sve do Spasovdana, 40 dana od Vaskrsa.
Veliki petak, Velika subota i Vaskrs su najznačajniji dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da se ide u crkvu, čak i oni koji ne odlaze redovno.
U hramovima se moli za duše svojih predaka i zdravlje potomaka. Nakon završetka jutarnje liturgije, počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Vaskršnji ručak bi trebalo da se obavi u krugu porodice. Kada se dođe kući iz crkve, svi ukućani bi trebalo da se pozdrave vaskršnjim pozdravom i da se izljube.
Domaćin potom pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas očita "Oče nas". Na stolu treba da stoje ofarbana jaja.
Domaćin uzima prvi jedno jaje, za njim ukućani biraju svoje jaje i tada počinje tucanje. Prilikom tucanja se izgovara takođe "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".
Nekada je bio običaj da cela porodica, nakon ručka, prošeta gradom ili ode na kafu u gradsku kafanu. Što se tiče običaja, valja se omrsiti vaskršnjim jajetom, treba se umiti hladnom vodom u kojoj su preko noći odstajali bosiljak, crveno jaje, zdravac i drenak, dok decu treba protrljati crvenim jajetom po obrazima da budu rumena i zdrava.
