Nalazimo se u periodu godine kada u kratkom vremenskom razmaku imamo nekoliko verskih i državnih praznika. Mnogi poslodavci rade tokom praznika, pa se zaposleni zbog toga pitaju – jesu li obavezni da rade tokom praznika? Odnosno, ukoliko poslodavac zahteva od zaposlenog da radi za vreme praznika, može li zaposleni da odbije taj zahtev?
Kada govorimo o pravu na odsustvo sa rada na dan praznika, neophodno je uzeti u obzir dva zakona – Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i Zakon o radu. Prvi daje odgovor na pitanje koji se praznici obeležavaju neradno, odnosno koji poslodavci ipak mogu da organizuju rad tokom praznika. Zakon o radu potom uređuje pravo zaposlenih na (uvećanu) zaradu, odnosno na naknadu zarade, u zavisnosti od toga da li zaposleni u dane praznika rade, ili ne rade.
Rad po rasporedu radnog vremena koji utvrdi poslodavac
Prema Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
S druge strane, Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji određuje da u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Neki pak moraju da rade. Tako je istim zakonom propisano da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu. Jasno je da postoje vidovi delatnosti (tipični primeri su zdravstvo, policija…) koji moraju neprestano da se obavljaju i tu nema dileme da poslodavac može i mora da organizuje rad tokom praznika, a da je zaposleni obavezan da radi, ako mu je takav raspored.
Takođe je Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definisao da privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji. Prema tome, postoje poslodavci koji ne moraju da rade, ali im je tehnologija procesa rada takva da im zakon dozvoljava da ipak organizuju rad i u dane praznika. Primera radi, priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada hotela zahteva njihov neprekidan rad. Restoran ne mora da radi nedeljom i praznikom, ali je to za poslodavca ekonomski opravdano i isplativo i on može da organizuje rad i na dan praznika. Ukoliko je neko zaposlen kod takvog poslodavca (npr. u restoranu, hotelu), a smena pada na dan praznika, takođe je obavezan da radi. Sa time se mora računati i prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Prema tome, kada govorimo o mogućnosti (obavezi) poslodavaca da organizuju rad tokom praznika, u Republici Srbiji oni se dele u dve grupe: poslodavci koji imaju dužnost da rade i poslodavci koji imaju mogućnost da rade. Ukoliko je neko zaposlen bilo kod poslodavca koji mora da radi (naveli smo primere policije, zdravstvenih ustanova i slično) bilo kod poslodavca koji obavlja delatnosti ili usluge čija je priroda, odnosno tehnologija procesa rada takva, da zahteva rad i na dan praznika (naveli smo primere restorana, hotela), a smena mu pada na dan praznika, dužan je da radi.
Dužnost rada u dane praznika poslodavac utvrđuje odlukom o rasporedu radnog vremena. Opšte je zakonsko pravilo da poslodavac rešenjem odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, u pisanom obliku sa obaveznim obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Shodno navedenom, poslodavac bi o odsustvu zaposlenog ili radu na dan praznika, trebalo da odluči rešenjem, ali zakon ne zabranjuje i druge načine, ali se zaposleni o rasporedu mora obavestiti na vreme.
Shodno svemu navedenom, kao što vidimo, Zakon o radu nema odredbu koja zabranjuje poslodavcu da angažuje radnike tokom praznika. U tom smislu, poslodavac može, u skladu sa Zakonom o radu, da napravi takav raspored da od zaposlenih traži da rade tokom državnih i verskih praznika. Pošto je rad po rasporedu koji napravi poslodavac jedna od osnovnih obaveza zaposlenog iz ugovora o radu, jasno je da zaposleni ne može da odbije rad na dan praznika.
Koji praznici se slave neradno?
Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji definiše da se neradno praznuju:
- Sretenje – Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februara;
- Nova godina – 1. i 2. januara;
- Praznik rada – 1. i 2. maja;
- Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra;
- Prvi dan (pravoslavnog) Božića – 7. januara;
- Vaskršnji praznici po julijanskom kalendaru (pravoslavni Vaskrs) – počev od Velikog petka zaključno sa Vaskršnjim ponedeljkom.
U vreme navedenih praznika ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Pri tom skrećemo pažnju da iako su Božić i Vaskrs po julijanskom kalendaru verski praznici samo određenih pravoslavnih crkava, pravo na odsustvo za ove praznike imaju svi zaposleni bez obzira na veroispovest. Kada je reč o Republici Srbiji, radi se o verskim praznicima većinskog naroda, te je uvedeno zakonsko pravilo da ne radi niko, pa ni građani koji nisu pravoslavne veroispovesti.
Zakon uređuje i situaciju kada praznični dan pada na nedelju, koja je za većinu zaposlenih i inače neradan dan. Tako je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Primera radi, ako je 01. maj u nedelju, onda se ovaj jedan dan prenos na prvi sledeći radni dan, što je utorak, 03. maj, pa se ne radi u ponedeljak 2. maja i utorak 3. maja.
Rad na dan praznika obavezno se plaća uvećano
Što se tiče plaćanja rada na dan praznika, važno je znati da ukoliko zaposleni mora da radi, poslodavac je dužan da za taj dan rada plati uvećanu zaradu. Ukoliko ne radi – ostvaruje pravo na naknadu pune jednodnevne zarade.
Svi zaposleni, koji su po nalogu poslodavca dužni da rade na praznike koji se praznuju neradno, ostvaruju pravo na uvećanu zaradu u utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, ali najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, koja je utvrđena u ugovoru o radu. Najčešće se u praksi osnovna zarada definiše u fiksnom iznosu, ili u vrednosti prema času rada, ili u vrednost časa rada koji se množi sa koeficijentom složenosti poslova.
Suština je da se osnovna zarada utvrđuje na osnovu dva parametra:
1) uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, (što su složeniji, zahtevniji uslovi u pogledu obrazovanja, stručne spreme, znanja-veća je i osnovna zarada)
2) vremena provedenog na radu (minuli rad). Kod uvećenja zarade, najpre se na opisani način izračuna osnovna zarada po jednom danu i ista se uvećava bar 110%. Primera radi, ako je osnovna zarada po jednom radnom danu 3 hiljade dinara, za rad na dan praznika se mora platiti bar 6 hiljada i sto dinara.
BONUS VIDEO:
(Infostud/MONDO)
