Đurđevdan je jedan od najznačajnijih hrišćanskih i narodnih praznika, koji se obeležava 6. maja po novom kalendaru, odnosno 23. aprila po starom, u čast Svetog Đorđa.
Đurđevdan slave i pravoslavci i katolici - pravoslavci kao krsnu slavu, a katolici kao imendan. Po broju domaćinstava koja ga slave, Đurđevdan je druga najčešća slava u Srbiji, a prva u Republici Srpskoj.
Međutim, Đurđevdan je mnogo više od verskog obeležja. U Srbiji, kao i širom Balkana, ovaj praznik nosi u sebi i duboke slojeve predhrišćanskih verovanja. Vekovima unazad, slavio se kao dan kada priroda ponovo oživljava, kada počinje letnje polugodište i kada se priziva plodnost - u poljima, stadu, ali i u ljudskom životu.
Kako je pre nekoliko godina objasnila etnološkinja Vesna Marjanović, za Radio Beograd, Đurđevdan je bio granica između zime i leta.
"Narod je računao vreme na dva dela - od Đurđevdana do Mitrovdana je letnje vreme, period rasta i rada", navodi ona.
Običaji i verovanja na Đurđevdan
U stočarskim krajevima, ovaj praznik je označavao "prvu mužu" i prvi izgon ovaca na pašu. Pravili su se ritualni venčići od bilja, koji se zatim stavljaju na kapije i unalzna vrata kuće, ukrašavale su se kuće zelenilom - sve u cilju zaštite, zdravlja i dobre godine. U Panonskim krajevima, uobičajeno je bilo jutarnje kupanje u reci i prskanje vodom, kao simbol pročišćenja. Sve kuće, odnosno vrata na kućama, su bile okićene prolećnim grančicama - lipom, drenovinom, vrbom.
Iako su mnogi običaji danas zaboravljeni, duh praznika opstaje. U gradovima i selima, Đurđevdan je ostao dan okupljanja, bogate trpeze i slavskog veselja. U nekim krajevima, poput okoline Stragara, i dalje se čuva običaj paljenja đurđevdanskih vatri uoči praznika - kao znak pročišćenja i pomoći suncu da "izađe".
Đurđevdansko jutro i dalje nosi posebnu simboliku. Stari običaj kaže: ko rano ustane tog dana, biće zdrav, vredan i uspešan cele godine. Ritualno umivanje rosom ili u reci, danas redak, nekada je bio neizostavan - da bi se očuvala mladost, zdravlje i lepota.
Kao što sama reč kaže, Đurđevdan, je dan kada se osim svetitelja, poslavlja i dan, dan koji je granica između leta i zime, dan koji mogu da proslavljaju svi.
Bilo da se praznik obeležava uz rodbinu, prijatelje, đurđevdansku pesmu ili samo simbolično, Đurđevdan nas podseća na cikličnu prirodu vremena, na povezanost čoveka s prirodom, i na potrebu da se - bar na jedan dan - slavi život u svim njegovim oblicima.
BONUS VIDEO:
(Danas/Mondo)
