Na roditeljskim sastancima i po društvenim mrežama već se uveliko se spominju dopunske nastave, ali i pripreme za malu maturu koja je tek u junu. Mnogi roditelji već od prvih đačkih dana decu šalju na privatne časove, međutim Marica Živković, psihoterapeutkinja upozorava da takva praksa može dovesti do smanjenja samostalnosti i sposobnosti dece da se suoče sa izazovima u učenju.
"To je nešto što nije tako korisno za decu jer oni treba u svom okruženju zajedno sa svojim roditeljima da nauče individualno da uče. Privatni časovi su korisni za decu ako neka gradiva nisu dobro usvojila na času u školi, žele da poprave ocenu, pa je detetu potrebno pojašnjenje", kaže Živković u razgovoru za "Blic".
Ona je istakla da ponekad roditelji šalju decu na privatne časove iz pomodarstva, jer to rade i drugi roditelji, čak i onda kada za tim nema potrebe.
"Preporučuje se da roditelji aktivno učestvuju u obrazovanju svoje dece, kako bi ih podstakli da razvijaju svoje sposobnosti i samopouzdanje. To je mnogo bolje, umesto automatskog slanja na privatne časove", navodi ona za "Blic".
Nova generacija osmaka sledeće godine, u junu, polagaće malu maturu, a mnogim roditeljima je priprema za polaganje ovog testa već sada prioritet broj jedan. Kao ni privatni časovi koji se u proseku kreću između 1.000 i 2.000 dinara, ovaj izdatak nije mali za roditelje. A sudeći po nekim oglasima priprema se kreće od 32.000 dinara za jedan predmer, za dva od 51.000 do 59.000 dinara, a za sva tri 75.000 dinara.
"Nije rano već sada razmišljati o pripremi za malu maturu, ali i jeste. Rano je u smislu da deca sada krenu da uče intenzivno. Dete koje nema kontinuitet bi trebalo da krene sad. Međutim, ako već nije stvorilo kontinuitet, ne znam da li će stvoriti kontinuitet u učenju ove male mature", kaže za "Blic" Zdravković.
Ona je takođe objasnila kada je kod najvećeg broja dece najbolje započeti sa pripremom.
"Za većinu dece rekla bih da je sad rano da krenu da se spremaju, nije to fakultet, to je mala matura, to su neka znanja koja su već tu. Stoga, najbolje je da krenu negde od drugog polugodišta da se spremaju intenzivnije. Do tada bi već trebalo da prikupe knjige, da vide šta i kako da spremaju, da imaju ideju, kako i šta bi trebalo da se uči, koje oblasti da pokriju, da nađu neke prethodne testove, znači neke pripremne radove da urade", savetuje Živković za "Blic".
Iako se može učiniti da za privatni čas nije skupo izdvojiti 1.000 dinara, ne zaboravite da dete na privatne časove možda da ide nekoliko puta nedeljno, i to iz više različitih predmeta. A računica se tako na kraju meseca može povećati do 100 i više evra.
Pored toga, mnogi profesori vode Instagram i YouTube kanale ili blogove na kojima objavljuju objašnjenja i lekcije, ta praksa se naročito razvila u vreme korone. Deca tako razne lekcije iz matematike mogu pronaći na Jutjub kanalu nagrađivanog profesora matematike Andreja Pavlovića.
Najnovija mogućnost jesu alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, koji može da generiše testove ili usmerava dete u učenju. Ipak, važno je da roditelji izdvoje deo vremena da se upoznaju sa ovim tehnologijama, kako bi ih mogli pravilno koristiti i pokazati deci na koji način im mogu pomoći u obrazovanju.
"Uvek sam za takve opcije jer aktiviraju kod dece neke druge sposobnosti. To je isto važna veština koju dete treba da razvije. Na primer sposobnosti samopouzdanja, interesovanja, odgovornosti, učenja nekih novih stvari. Važno je da u sve to budu uključeni roditelji, da uče zajedno jer to jača njihovu povezanost", savetuje ona.
Privatni časovi, kaže ona, nisu uvek samo pitanje novca, već i pitanje odnosa koji se stvara sa detetom.
"Roditelji često misle da su time što decu pošalju na privatne časove uradili ono što je do njih. Vode se mišlju "ja ću ti dati, idi tamo, idi vamo, uči". Ne interesuju se više od toga i krajnjih rezultata, a i ako se interesuju, opet nisu uključni. U tom smisli to je dosta servirana priča kod većine dece. Tako dobijamo generacije dece koja više ne idu na privatne časove u višim razredima kako je nekada bila praksa, često su to bili časovi matematike, hemije, fizike. Danas idu i na jezike, na skoro sve moguće predmete nekada", kaže Živković za "Blic".
Kako kaže, takav odnos i te kako može da zbuni dete i dovede do pogrešnog efekta.
"Deca više ne znaju kod kog nastavnika idu, šta rade. Sve samo mehanički odrađuju, i to je pogubno", podvlači ona u razgovoru za "Blic".
Bonus video:
(Blic, Mondo)
