Gotovo da nema đaka koji ne uči uz privatnog profesora. Cene privatnih časova su vrlo različite i kreću se od 800 do 1.000 dinara. Pojedini učenici se odlučuju za dva do tri časa nedeljno, što nekad premaši i 10.000 dinara. Pod težinom finansijske krize, za sve veći broj porodica, ovi izdaci postaju neizdrživi.

Granice već odavno nema, pa se časovi ponekad uzimaju već od prvog razreda. Najčešće je to pomoć u učenju matematike, srpskog i stranog jezika, a kasnije i za druge predmete.

I roditelji su sve tanjih živaca i novčanika. Iz razreda u razred, deca su sve nesamostalnija, iako se očekuje upravo suprotno. U školi, međutim, misle da privatni časovi nisu nužnost već pomodarstvo i da deca nemaju radne navike.

"Privatni časovi su mač sa dve oštrice. Oni misle da ne treba da prate čas jer će im kod kuće to neko bolje objasniti i samim tim se stvara neprijatna atmosfera u odeljenju", kaže za Radio televiziju Srbije profesorka matematike Spomenka Ivanović.

Profesorka srpskog jezika Vladanka Kovačević kaže da deca ne rade kod kuće dovoljno. "Svaki nastavnik pita da li ima nešto nejasno, oni uvek u glas kažu - ne, a onda kod kuće ne odrade određenu vežbu", rekla je Vladanka Kovačević.

U Institutu za psihologiju kažu da su privatni časovi simptom opšte krize u urušenosti školskog sistema. Ivana Stepanović iz Instituta za psihologiju kaže da su programi i dalje preobimni i "da se nastavnici bore da sve to isporuče u ograničenom fondu časova". Prema njenom mišljenju, kvalitet udžbenika je sporan, što dovodi do toga da je kvalitet znanja dosta loš.

Nadležni kažu da će reforma rešiti neke od problema. Ipak, najbrže i najbolje rešenje je bolja organizacija dopunske nastave u školama.

(MONDO)