U porodičnom nasilju u Srbiji u prvoj polovini ove godine ubijeno je 29 žena, a prema zvaničnim podacima, svaka druga žena doživela je tokom života neki oblik psihičkog maltretiranja, dok je svaka treća bila i fizički zlostavljana.
Tokom prošle godine 32 žene ubijene su u porodičnom nasilju, a u čak 80 odsto slučajeva ubice su bile sadašnji ili bivši partneri i supružnici, koji su ujedno i najčešći počinioci nasilja.
Međutim, i očevi i sinovi žrtava, kao i rodbina partnera često su bili nemilosrdni.
"Svaka druga žena je prijavila da je bila žrtva psihičkog nasilja i to je nasilje koje se najduže trpi i najređe prijavljuje. Statistike pokazuju da su i smrtne posledice nešto što se ove godine značajno povećalo u odnosu na prošlu i zato je neophodno da se svi uključe u rešavanje tog problema", rekla je Tanjugu predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić.
Nasilje nad ženama se može manifestovati u različitim formama - kao fizičko, odnosno guranje, šutiranje, ubodi, ugrizi, davljenje, premlaćivanje, zatim kao seksualno, koje znači svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, ali i ekonomsko u koje spada nejednaka dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje pristupa novcu...
Žene u Srbiji su, međutim, najčešće žrtve psihičkog nasilja u koje se ubrajaju omalovažavanje, vređanje, ignorisanje, psovanje, ismevanje, ali i podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude, zastrašivanje, izolacija, prezir, maltretiranje...
Čak 3,4 odsto žena je tokom života osetilo sve oblike nasilja, a stopa aktuelnog fizičkog nasilja je najviša među devojkama od 18 do 24 godine.
Trećina pripadnica slabijeg pola je izložena kombinaciji različitih formi nasilja, među kojima se najčešće povezuju psihičko i fizičko zlostavljanje. Podaci pokazuju da alkoholizam povećava rizike od nasilja i do sedam puta, problemi u porodičnim odnosima skoro osam puta, život sa nekim ko ima "tešku narav" i sklon je izazivanju sukoba tri, a zavisnost od narkotika čak 12 puta.
Istraživanje "Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u Centralnoj Srbiji" je pokazalo i da se svakoj četvrtoj ženi preti nasiljem (26,3 odsto) - u 7,4 odsto slučajeva ono je uključivalo upotrebu oružja ili oruđa, dok je 8,7 odsto žena navelo da je bilo seksualno zlostavljano.
Skoro trećinu žena su tokom fizičkog nasilja davlili, pekli ili napadali oružjem, što je kod 70 odsto njih izazvalo neku vrstu fizičke povrede.
Strah i kultura, patrijarhalno vaspitanje, kao i strah da će ponovo dobiti batine i biti ugrožene, nedostatak nade da može da im bude bolje i da ima neko ko može da im pomogne, osuda sredine koja smatra da treba da ćute i trpe, razlozi su zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje, smatra Lakićević.
Među fizičkim nasilnicima 42,8 odsto su sadašnji partneri, 29,9 odsto bivši, 7,1 odsto očevi, 4,8 odsto majke, dok u psihičkom nasilju prednjače sadašnji "saputnici" sa 44,1 odsto, bivših je 13,9 odsto, a očeva i majki po 7,1 odsto.
Takođe, podaci govore da je nasilje nad ženama najveće u Beogradu, a najmanje u centralnoj i istočnoj Srbiji.
Istovremeno, žene koje žive van Beograda su sklonije da ćute o nasilju, od stanovnica glavnog grada, a razlike su još veće između onih koje žive u selu i gradu.
Kod seoskih žena poverenje u institucije je manje i sklonije su tome da problem nasilja "zadrže" u porodici ili se obrate bliskoj osobi.
Kako je objasnila Lakićević, veliki broj žena se, i kada ode, ponovo vraća kod nasilnika, jer nemaju kuda, iako nasilje nije svojstveno samo nižim društvenim slojevima.
Ono što zabrinjava je i podatak da je u 40 odsto slučajeva tokom fizičkog nasilja nad ženom u bilo kom trenutku u prošlosti bilo prisutno bar jedno maloletno dete.
"Skoro u svim slučajevima su i deca prisustvovala nasilju, a istraživanja pokazuju da devojčice, svedoci nasilja nad majkom, često kasnije i same pristaju da budu žrtve, dok dečaci koji su prisustvovali nasilju postaju nasilnici", upozorila je Lakićević.
Loša ekonomska situacija povećava rizik da se u domaćinstvu javi nasilje nad ženom za 1,7 puta i to je glavni faktor koji utiče na pojavu zlostavljanja. Takođe, žene iz srednjih ili velikih domaćinstva izložene su većim rizicima od "združenog" nasilja partnera i njegove porodice.
U aprilu 2011. godine usvojena je "Nacionalna strategija za sprecavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima", a kako je Lakićević objasnila, prva stvar u suzbijanju nasilja je prevencija, druga unapređenje legislative, a treća multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta državne uprave.
"Multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta trebalo bi da se okonča tokom jula potpisivanjem Protokola o saradnji ministarstava rada i socijalne politike, unutrašnjih poslova, pravde i zdravlja, kako bi se tačno znali koraci u slučaju prijavljivanja i prepoznavanja porodičnog nasilja", podvukla je Tanjugova sagovornica.
(Tanjug)
Tokom prošle godine 32 žene ubijene su u porodičnom nasilju, a u čak 80 odsto slučajeva ubice su bile sadašnji ili bivši partneri i supružnici, koji su ujedno i najčešći počinioci nasilja.
Međutim, i očevi i sinovi žrtava, kao i rodbina partnera često su bili nemilosrdni.
"Svaka druga žena je prijavila da je bila žrtva psihičkog nasilja i to je nasilje koje se najduže trpi i najređe prijavljuje. Statistike pokazuju da su i smrtne posledice nešto što se ove godine značajno povećalo u odnosu na prošlu i zato je neophodno da se svi uključe u rešavanje tog problema", rekla je Tanjugu predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Snežana Lakićević Stojačić.
Nasilje nad ženama se može manifestovati u različitim formama - kao fizičko, odnosno guranje, šutiranje, ubodi, ugrizi, davljenje, premlaćivanje, zatim kao seksualno, koje znači svaku seksualnu aktivnost bez pristanka, ali i ekonomsko u koje spada nejednaka dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje pristupa novcu...
Žene u Srbiji su, međutim, najčešće žrtve psihičkog nasilja u koje se ubrajaju omalovažavanje, vređanje, ignorisanje, psovanje, ismevanje, ali i podrugivanje, prigovaranje, pretnje i prinude, zastrašivanje, izolacija, prezir, maltretiranje...
Čak 3,4 odsto žena je tokom života osetilo sve oblike nasilja, a stopa aktuelnog fizičkog nasilja je najviša među devojkama od 18 do 24 godine.
Trećina pripadnica slabijeg pola je izložena kombinaciji različitih formi nasilja, među kojima se najčešće povezuju psihičko i fizičko zlostavljanje. Podaci pokazuju da alkoholizam povećava rizike od nasilja i do sedam puta, problemi u porodičnim odnosima skoro osam puta, život sa nekim ko ima "tešku narav" i sklon je izazivanju sukoba tri, a zavisnost od narkotika čak 12 puta.
Istraživanje "Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u Centralnoj Srbiji" je pokazalo i da se svakoj četvrtoj ženi preti nasiljem (26,3 odsto) - u 7,4 odsto slučajeva ono je uključivalo upotrebu oružja ili oruđa, dok je 8,7 odsto žena navelo da je bilo seksualno zlostavljano.
Skoro trećinu žena su tokom fizičkog nasilja davlili, pekli ili napadali oružjem, što je kod 70 odsto njih izazvalo neku vrstu fizičke povrede.
Strah i kultura, patrijarhalno vaspitanje, kao i strah da će ponovo dobiti batine i biti ugrožene, nedostatak nade da može da im bude bolje i da ima neko ko može da im pomogne, osuda sredine koja smatra da treba da ćute i trpe, razlozi su zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje, smatra Lakićević.
Među fizičkim nasilnicima 42,8 odsto su sadašnji partneri, 29,9 odsto bivši, 7,1 odsto očevi, 4,8 odsto majke, dok u psihičkom nasilju prednjače sadašnji "saputnici" sa 44,1 odsto, bivših je 13,9 odsto, a očeva i majki po 7,1 odsto.
Takođe, podaci govore da je nasilje nad ženama najveće u Beogradu, a najmanje u centralnoj i istočnoj Srbiji.
Istovremeno, žene koje žive van Beograda su sklonije da ćute o nasilju, od stanovnica glavnog grada, a razlike su još veće između onih koje žive u selu i gradu.
Kod seoskih žena poverenje u institucije je manje i sklonije su tome da problem nasilja "zadrže" u porodici ili se obrate bliskoj osobi.
Kako je objasnila Lakićević, veliki broj žena se, i kada ode, ponovo vraća kod nasilnika, jer nemaju kuda, iako nasilje nije svojstveno samo nižim društvenim slojevima.
Ono što zabrinjava je i podatak da je u 40 odsto slučajeva tokom fizičkog nasilja nad ženom u bilo kom trenutku u prošlosti bilo prisutno bar jedno maloletno dete.
"Skoro u svim slučajevima su i deca prisustvovala nasilju, a istraživanja pokazuju da devojčice, svedoci nasilja nad majkom, često kasnije i same pristaju da budu žrtve, dok dečaci koji su prisustvovali nasilju postaju nasilnici", upozorila je Lakićević.
Loša ekonomska situacija povećava rizik da se u domaćinstvu javi nasilje nad ženom za 1,7 puta i to je glavni faktor koji utiče na pojavu zlostavljanja. Takođe, žene iz srednjih ili velikih domaćinstva izložene su većim rizicima od "združenog" nasilja partnera i njegove porodice.
U aprilu 2011. godine usvojena je "Nacionalna strategija za sprecavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima", a kako je Lakićević objasnila, prva stvar u suzbijanju nasilja je prevencija, druga unapređenje legislative, a treća multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta državne uprave.
"Multisektorska saradnja i podizanje kapaciteta trebalo bi da se okonča tokom jula potpisivanjem Protokola o saradnji ministarstava rada i socijalne politike, unutrašnjih poslova, pravde i zdravlja, kako bi se tačno znali koraci u slučaju prijavljivanja i prepoznavanja porodičnog nasilja", podvukla je Tanjugova sagovornica.
(Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte