Odbrana Katarine Rebrače predložila je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu zaključenje sporazuma o priznanju krivice prema kom bi bivša manekenka priznala da je činila zloupotrebe sa dobrotvornim fondom za prevenciju raka dojke u zamenu za povoljniju kaznu.
Rebračin branilac Dragan Mraković danas je o tome dopisom obavestio sudsko veće Višeg suda u Beogradu na čelu sa sudijom Jasminom Vasović.
Sudija Vasović je, međutim, rekla da smatra da taj predmet nije podnet blagovremeno.
Detalji predloženog sporazuma, odnosno za koju kaznu Rebrača pristaje da prizna krivicu, nisu saopšteni javnosti.
Shodno Zakoniku o krivičnom postupku, sporazum o priznanju krivice između tužilaštva i optuženog može da se podnese sudu na usvajanje do završetka prvog ročišta.
Profesor krivičnog procesnog prava Milan Škulić rekao je Tanjugu da tu zakonsku odredbu treba šire tumačiti, jer je sporazum o priznanju krivice institut čija je namena da ubrza i olakša krivični postupak.
Posle ovog kratkog dijaloga, današnje suđenje je odloženo za 14. oktobar zbog izostanka Rebračine majke Sandrine Bogunović, koja u sud nije došla zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Sudija Vasović je naložila njenim braniocima da sudu dostave medicinsku dokumentaciju o njenom zdravlju.
Osim Rebrače i njene majke, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje im preti kazna od dve do 12 godina zatvora, optužene su Slađana Mironija i Mirjana Hristić.
One se terete da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja žena o prevenciji raka dojke, uglavnom, preko uplatnica "Infostana".
Vlasnica Fonda "Katarina Rebrača" je u odbrani odbacila sve navode optužnice i za svoje hapšenje optužila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića koji je, takođe, pritvoren i procesuiran pred Specijalnim sudom u Beogradu u julu 2010.
Ona je tvrdila da novčana sredstva Fonda nije koristila za lične potrebe, jer je imala i druge prihode, napominjući da je pogrešila što određene donacije nije odmah prosledila za namene za koje su uplaćene.
"Nikada mi nije bila namera da zadržim uplaćene donacije. To nije bilo u mojoj svesti". Ja sam samo želela da Fond radi što bolje i da se realizuije što više akcija, sa što manjim troškovima", navela je Rebrača izlažući odbranu u maju.
Rebrača je fond osnovala u maju 2006, a njegove aktivnosti su započete u septembru te godine.
(Tanjug)
Sudija Vasović je, međutim, rekla da smatra da taj predmet nije podnet blagovremeno.
Detalji predloženog sporazuma, odnosno za koju kaznu Rebrača pristaje da prizna krivicu, nisu saopšteni javnosti.
Shodno Zakoniku o krivičnom postupku, sporazum o priznanju krivice između tužilaštva i optuženog može da se podnese sudu na usvajanje do završetka prvog ročišta.
Profesor krivičnog procesnog prava Milan Škulić rekao je Tanjugu da tu zakonsku odredbu treba šire tumačiti, jer je sporazum o priznanju krivice institut čija je namena da ubrza i olakša krivični postupak.
Posle ovog kratkog dijaloga, današnje suđenje je odloženo za 14. oktobar zbog izostanka Rebračine majke Sandrine Bogunović, koja u sud nije došla zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Sudija Vasović je naložila njenim braniocima da sudu dostave medicinsku dokumentaciju o njenom zdravlju.
Osim Rebrače i njene majke, za krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje im preti kazna od dve do 12 godina zatvora, optužene su Slađana Mironija i Mirjana Hristić.
One se terete da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na račune Dobrotvornog fonda "Katarina Rebrača" uplatili donatori radi edukacije i informisanja žena o prevenciji raka dojke, uglavnom, preko uplatnica "Infostana".
Vlasnica Fonda "Katarina Rebrača" je u odbrani odbacila sve navode optužnice i za svoje hapšenje optužila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Nenada Borojevića koji je, takođe, pritvoren i procesuiran pred Specijalnim sudom u Beogradu u julu 2010.
Ona je tvrdila da novčana sredstva Fonda nije koristila za lične potrebe, jer je imala i druge prihode, napominjući da je pogrešila što određene donacije nije odmah prosledila za namene za koje su uplaćene.
"Nikada mi nije bila namera da zadržim uplaćene donacije. To nije bilo u mojoj svesti". Ja sam samo želela da Fond radi što bolje i da se realizuije što više akcija, sa što manjim troškovima", navela je Rebrača izlažući odbranu u maju.
Rebrača je fond osnovala u maju 2006, a njegove aktivnosti su započete u septembru te godine.
(Tanjug)
