Poslanici DS optužili su danas parlamentarce iz redova DSS da propust “tehničke prirode” na prijemu učesnika Parlamentarne skupštine OEBS-a u Beogradu kod predsednika Srbije Borisa Tadića koriste za slanje političkih poruka koje mogu da nanesu štetu Srbiji.
Na tvrdnju šefa poslanika DSS Miloša Aligrudića da vlast ima dvostruke aršine prema afričkim državama zato što delegacijama Alžira i Maroka nije dozvoljen ulazak na prijem kod Tadića, šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je odgovorila da je u pitanju greška "tehničke prirode".
"Jedan incident koji je tehničke prirode i koji se desio na prijemu kod predsednika Tadića ovde je zloupotrebljen na način koji nanosi štetu Srbiji, a ne Tadiću. Najgore od svega je pokušati tome dati politički značaj i u svet poslati poruku koja jedino može da nanese štetu Srbiji", rekla je Kolundžija.
Aligrudić je slučaj sa delegacijama Alžira i Maroka doveo u vezu sa nezavisnosti Kosova i Metohije, navodeći da su države koje su priznale tu nezavisnost dobrodošle kod Tadića, a da one koje nisu to učinile nisu dobrodošle.
Kolundžija je posle toga pozvala Vladu Srbije i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da ponovo odgovore i otklone nedoumice da politika prema Kosovu nije promenjena i da se Srbija svim demokratskim i pravnim sredstvima bori za suverenitet na svojoj teritoriji.
Aligrudić je ukazao i na to da se u republičkom parlamentu primenjuju dvostruki aršini prema nekim zemljama, pa tako još uvek nije formirana grupa prijateljstva sa Iranom, što mu je, kako je naveo, predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović opravdao time da Iran nije demokratska država.
"Posle svih skandala vezanih za karakterizaciju afričkih država i naroda, koje smo imali u parlamentu, dobili smo nastavak te priče od protokola predsednika, koji odlučuje ko je pogodan, a ko ne, da uđe na prijem", rekao Aligrudić.
Pravo prema Poslovniku o radu parlamenta da svakog utorka i četvrtka predstavnicima vlasti postave određena pitanja iskoristili su i predstavnici drugih stranaka.
Tako je Savez vojvođanskih Mađara upitao koliko su tačno opštine koje su bile pogođene elementarnim nepogodama dobile pomoći od strane države, dok su se radikali interesovali da li vlada planira da pruži dodatnu novčanu pomoć građanima koji su pretrpeli veliku štetu usled nevremena.
Poslanici su potom prešli na pretres amandmana koji su podneti na zakonske predloge o bibliotečko-informacionoj delatnosti, o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i o obaveznom primerku publikacija.
(Tanjug)
"Jedan incident koji je tehničke prirode i koji se desio na prijemu kod predsednika Tadića ovde je zloupotrebljen na način koji nanosi štetu Srbiji, a ne Tadiću. Najgore od svega je pokušati tome dati politički značaj i u svet poslati poruku koja jedino može da nanese štetu Srbiji", rekla je Kolundžija.
Aligrudić je slučaj sa delegacijama Alžira i Maroka doveo u vezu sa nezavisnosti Kosova i Metohije, navodeći da su države koje su priznale tu nezavisnost dobrodošle kod Tadića, a da one koje nisu to učinile nisu dobrodošle.
Kolundžija je posle toga pozvala Vladu Srbije i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića da ponovo odgovore i otklone nedoumice da politika prema Kosovu nije promenjena i da se Srbija svim demokratskim i pravnim sredstvima bori za suverenitet na svojoj teritoriji.
Aligrudić je ukazao i na to da se u republičkom parlamentu primenjuju dvostruki aršini prema nekim zemljama, pa tako još uvek nije formirana grupa prijateljstva sa Iranom, što mu je, kako je naveo, predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović opravdao time da Iran nije demokratska država.
"Posle svih skandala vezanih za karakterizaciju afričkih država i naroda, koje smo imali u parlamentu, dobili smo nastavak te priče od protokola predsednika, koji odlučuje ko je pogodan, a ko ne, da uđe na prijem", rekao Aligrudić.
Pravo prema Poslovniku o radu parlamenta da svakog utorka i četvrtka predstavnicima vlasti postave određena pitanja iskoristili su i predstavnici drugih stranaka.
Tako je Savez vojvođanskih Mađara upitao koliko su tačno opštine koje su bile pogođene elementarnim nepogodama dobile pomoći od strane države, dok su se radikali interesovali da li vlada planira da pruži dodatnu novčanu pomoć građanima koji su pretrpeli veliku štetu usled nevremena.
Poslanici su potom prešli na pretres amandmana koji su podneti na zakonske predloge o bibliotečko-informacionoj delatnosti, o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i o obaveznom primerku publikacija.
(Tanjug)
