U Laboratoriji za antropologiju Medicinskog fakulteta utvrdili su da kosti otkrivene već tokom prvog sata "istraživanja" potencijalnog mesta streljanja i sahrane Dragoljuba Draže Mihailovića na Adi Ciganliji nisu ljudske, piše nedeljnik Vreme u novom broju.
"Posle sastanka državne komisije za istraživanje o Draži Mihailoviću, pronađene kosti obrađene su u Laboratoriji za antropologiju. Ispitali smo sve nalaze i utvrdili da se ne mogu dovesti u kontekst sa eventualnim grobom Mihailovića. Konkretno, pronađene kosti nisu ljudskog porekla", izjavila je profesor anatomije Marija Đurić.
Ona je dodala da je o rezultatima ispitivanja obavešten nadležni istražni sudija Dragan Pantelić.
"Otkriće kostiju, a antropološki tim nije se bavio pitanjem jesu li od ove ili one ili neke treće vrste životinja, prasadi, jagnjadi ili teladi – onako kako je obavljeno tj. trapavo i nestručno za sada, još nije proizvelo veliku štetu", konstatuje Vreme.
Kako se objašnjava, poučena ovim iskustvom traženja i "nalaženja", Državna komisija planira nastavak istraživanja i iskopavanja na Adi Ciganliji u avgustu – ovog puta po svim stručnim pravilima, sudsko-medicinskim, arheološkim i antropološkim.
Članovi državne komisije su, samoinicijativno, 18. juna počeli iskopavanje na Adi Ciganliji, u kopanju su im pomagali novinari, pa i prolaznici, i tada su pronađene kosti.
Sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica onih koji su ubijeni posle 1944. godine Srđan Cvetković izjavio je tada da su uspeli "u veoma kratkom roku da, uz pomoć savremene tehnike, pronađu 15 kostiju, delove šaka i ruku, kao i ostatke lisica".
"Delovi kostiju su oprljeni, što ukazuje na pokušaj uništavanja dokaza spaljivanjem", precizirao je Cvetković.
U delu javnosti već tada je krenula priča da su među nađenim kostima i Mihailovićeve, a te tvrdnje su plasirali i neki političari.
(FoNet)
Ona je dodala da je o rezultatima ispitivanja obavešten nadležni istražni sudija Dragan Pantelić.
"Otkriće kostiju, a antropološki tim nije se bavio pitanjem jesu li od ove ili one ili neke treće vrste životinja, prasadi, jagnjadi ili teladi – onako kako je obavljeno tj. trapavo i nestručno za sada, još nije proizvelo veliku štetu", konstatuje Vreme.
Kako se objašnjava, poučena ovim iskustvom traženja i "nalaženja", Državna komisija planira nastavak istraživanja i iskopavanja na Adi Ciganliji u avgustu – ovog puta po svim stručnim pravilima, sudsko-medicinskim, arheološkim i antropološkim.
Članovi državne komisije su, samoinicijativno, 18. juna počeli iskopavanje na Adi Ciganliji, u kopanju su im pomagali novinari, pa i prolaznici, i tada su pronađene kosti.
Sekretar Državne komisije za otkrivanje tajnih grobnica onih koji su ubijeni posle 1944. godine Srđan Cvetković izjavio je tada da su uspeli "u veoma kratkom roku da, uz pomoć savremene tehnike, pronađu 15 kostiju, delove šaka i ruku, kao i ostatke lisica".
"Delovi kostiju su oprljeni, što ukazuje na pokušaj uništavanja dokaza spaljivanjem", precizirao je Cvetković.
U delu javnosti već tada je krenula priča da su među nađenim kostima i Mihailovićeve, a te tvrdnje su plasirali i neki političari.
(FoNet)
