Imovina će biti vraćena pravim vlasnicima u naturalnom obliku ili obeštećenjem putem državnih obveznica i u novcu, predviđeno je Nacrtom zakona o vraćanju umovine i obeštećenju, koji je danas predstavljen u Vladi Srbije.

Zakonom je predviđeno da, ukoliko oduzeta imovina ne može da bude vraćna, bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje putem obveznica, koje dospevaju u roku od 20 godina i isplaćuju se u godišnjim ratama počev od 2015. godine.

Ukupan opredeljeni iznos koji se isplaćuje po obveznicama i u novcu iznosiće, kako je predviđeno, 200 milijardi dinara, a zakonom će se utvrditi koeficijent obeštećenja i njegov maksimalan iznos po bivšem vlasniku.

U Nacrtu zakona je istaknuto da ukupan iznos obeštećenja ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Srbije, a vrednost sporne imovine utvrđivaće nadležna jedinica Poreske uprave u opštini na čijoj se teritoriji ona nalazi.

Obveznik obeštećenja putem državnih obveznica i u novcu je Srbija.

Pod imovinom se podrazumevaju oduzete nepokretnosti, pokretne stvari i oduzeta preduzeća, a ukoliko oduzeta stvar ne postoji usled dejstva više sile, bivši vlasnik nema pravo na obeštećenje.

Predmet vraćanja, kako je predviđeno mogu biti izgrađeno i neizgrađeno građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište, postojeće stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i pokretne stvari.

Od vraćanja u naturalnom obliku "oslobođene" su nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini, koje služe za obavljanje nadležnosti organa javne vlasti, zdravstva, obrazovanja, kulture, koje su privatizovane, kao i one čije bi vraćanje bitno narušilo ekonomsku održivost u obavljanju delatnosti subjekta ili u kojima su smeštena strana diplomatska i konzularna prestavništva.

Građevinsko zemljište, između ostalog, neće biti vraćano starim vlasnicima ako su na njemu izgrađeni objekti javne namene i javne površine ili je predviđena njihova izgradnja, dok se poljoprivredno zemlište neće vraćati ukoliko je na njemu izgrađen sistem za navodnjavanje ili odvodnjavanje, podignut višegodišnji zasad koji je u rodu, neophodna nova parcelacija zbog obezbeđivanja pristupnog puta...

Ako se oduzeta nepokretnost ne može vratiti u celini bivšem vlasniku će se vratiti njen deo, uz obeštećenje za razliku od vrednosti.

Vlasnici oduzete imovine ne mogu zahtevati naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, a pravo na vraćanje imaju sva domaća fizička lica koja su bivši vlasnik oduzete imovine ili njegovi zakonski naslednici, zadužbine i strani državljani, ako postoji mogućnost sticanja i nasleđivanja prava svojine.

Pravo na vraćanje oduzete imovine nemaju strani državljani za koje je obevezu obeštećenja preuzela druga država na osnovu međunarodnog ugovora ili su već obeštećeni i pravo na vraćanje im je priznato pravom strane države, kao ni lica koja su bila pripadnici okupacionih snaga.

Postupak vraćanja imovine vodiće Direkcija za restituciju preko područnih jedinica formiranih za grad Beograd i jedan ili više upravnih okruga, a zahtev za povraćaj može podneti bivši vlasnik ili njegovi zakonski naslednici.

Fiskalni savet će tokom trajanja javne rasprave o Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u avgustu napraviti zvaničnu analizu o održivosti fiskalnog dela tog zakona, izjavio je danas Tanjugu član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima predviđeno je da isplata obeštećenja građanima kojima je oduzeta imovina ne ulazi u javni dug, koji je ograničen na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik upozorio je ranije da proces restitucije ne bi sme da ugrozi fiskalnu poziciju Srbije, odnosno "trebalo bi ga sprovesti na fiskalno odgovoran način".

(Tanjug)