Slušaj vest

Donald Tramp vraća se u Belu kuću u Vašingtonu nakon pauze od četiri godine, njegova inauguracija zakazana je za 20. januar i svi taj dan očekuju sa velikim nestrpljenjem. Najviše se očekuju njegovi potezi u spoljnopolitičkim problemima sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države, konkretno rat u Ukrajini koji se bliži trećoj godišnjici (sukob počeo 24. februara 2022. godine). Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić objasnio je za MONDO koji su mogući scenariji.

"Ima mnogo procena, ali sačekajmo na Trampa. Pitanje je šta će se desiti sa administracijom Donalda Trampa, koji kadrovi će biti postavljeni, šta će oni uraditi... Zasad imamo najave da on želi da stavi tačku na rat na istoku Evrope.

To bi za njega bila velika pobeda, 'mostobran' za ulazak u istoriju. Mislim da su svi elementi za procenu situacije na istoku tu. Ko god da je predsednik SAD-a, mora da se razgovara o primirju i to sa razgraničenjem kako se zatekne linija fronta u tom trenutku", započeo je analizu Radić.

Otkrio je šta se trenutno dešava na frontu. Obe strane "jure" da zauzmu što bolju pregovaračku poziciju.

"Rusi sada traže što bolju pregovaračku poziciju. Traže da se ukrajinska vojska povuče iz četiri oblasti koje je Rusija prisjedinila svojoj teritoriji u oktobru 2022. godine. Naravno, Ukrajinci neće predati ono što drže.

Rusi imaju neki svoj scenario kako da se okonča borba, tu gde se zateknu, tu se staje. A Tramp će biti čovek sa američke strane koji će biti u poziciji to da prihvati, da garantuje održivost sporazuma i to je za njega prilika da bude ličnost od formata u istoriji", nastavlja Radić.

Ukrajina, Rusija
Stanislav Krasilnikov / Sputnik / Profimedia 

Obe strane, i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin, ne žele da popuste. Moskva traži smenu vlasti u Kijevu, garancije da Ukrajina neće postati član NATO pakta i da zadrži aneksirane teritorije, dok Kijev ne želi da ispuni nijedan od navedena tri zahteva suprotne strane.

"I jedna i druga strana ne mogu da ostvare radikalne ambicije. Zato se sukob, s obzirom na istrošenost resursa obe strane, i političku bezizlaznost situacije, bliži pregovorima. To je argument broj jedan. Radikalni zahtevi obe strane nisu ostvarivi. Curenje informacija iz kruga oko Trampa ukazuje na to da bi ta administracija mogla da se postavi pragmatično. Mnogo signala stiže za Zapada, mogli bi da kažu 'hajde da razgovaramo realno'. Rusi drže to što drže i to će ostati u njihovim rukama, a Ukrajina ne može da ih povrati i mora s tim da se pomiri. Jednako je nerealno da se ostvare radikalne ambicije i to mora Amerika da prihvati. Samo je pitanje gde će biti ta linija razdvajanja u trenutku pregovora i uspostavljanja primirja. To se stalno oseća u izjavama bliskih Trampu koji plasiraju informacije u javnost na tu temu, da je Rusima rečeno da će Ukrajina nastaviti da dobija vojnu i finansijsku pomoć, dok je Ukrajincima rečeno da ne mogu da dejstvuju projektilima dugog dometa po metama unutar ruske teritorije", ocenio je Radić.

On spominje "trgovinu" jer je to "jezik" koji Tramp najbolje poznaje zbog biznisa u kom je decenijama. Kako Radić objašnjava, "Amerika neće ratovati za ukrajinske interese".

"Nije realno da Amerika i Zapad ratuju za ukrajinske interese. Oni (Ukrajina) su već dobili mnogo novca, niko nikad toliko nije dobio. Ukrajina mora racionalno da sagleda situaciju i da idu ka primirju sa činjenicom da neće više imati teritorije koje je imala do skoro. Tačka", odlučan je Radić.

Rusija
Stanislav Krasilnikov / Sputnik  

Za kraj, pojasnio je o čemu se radi u "Trampovom planu" koji je od nedavno počeo da se pojavljuje u američkim medijima. Međutim, teorija je jedno, a šta će se zaista dogoditi, to ostaje da se vidi nakon inauguracije.

"Pitanje je trgovine. Još nismo čuli Trampa, ne zna se jasan plan. U medijima postoji 'Trampov plan', ali svakog dana ljudi bliski Trampu na različit način to plasiraju. Tramp svakako želi kraj tog rata. Rusi će dobiti ono što već drže pod kontrolom i isto važi za Ukrajinu. Evropa će se zbog toga osećati ugroženo, naročito istok kontinenta. Naoružavaće se, uvošće se obavezni vojni rok, pripremaće se atmosferi stvaranja države pod opsadom. Politička relaksacija tih odnosa je već druga tema, kako da se unormale odnosi Rusije sa Zapadom, kako da se smanji taj vojni pritisak. Svakako će mnogi trošiti mnogo više novca na sistem odbrane, ali to ne znači da će doći do velikog rata. I Kijev i Moskva su platili visoku cenu ovog rata. Svakako bi trebalo očekivati želju za normalizacijom odnosa te dve zemlje nakon pregovora. Motivi su snažni zbog potrebe za ruskim energentima u Evropi, to se ne krije. Ekonomije su povezane, ne postoji interesi samo za rat već i za mir", zaključio je Radić razgovor za MONDO.

Rusija, Ukrajina
Evgeny Biyatov / Sputnik / Profimedia 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija Evo u kojim scenarijima Rusija može da odgovori nuklearnim naoružanjem

(MONDO)