Vozači imaju rok od mesec dana da kupe novi komplet prve pomoći. Iz važećih propisa nije jasno da li će građani moći da dokupe medicinsko sredstvo koje upotrebe ili će svaki put kad uzmu u ruke zavoj ili gazu, kupovati ceo novi komplet od 2.400 dinara.
Povodom toga, u Ministarstvu za infrastrukturu kažu da ovo pitanje nije u njihovoj nadležnosti, a Agencija za lekove i medicinska sredstva ističe da sva ovlašćenja inspekcije Ministarstva zdravlja prestaju kada korisnik kupi komplet prve pomoći i stavi ga u kola, piše "Politika".
Od tog trenutka je posedovanje i korišćenje ovog seta u nadležnosti saobraćajne policije koja, naravno, ne može da kaže građanima da li smeju da dokupljuju potrošene zavoje i gaze.
"Bilo bi logično da građani mogu da kupe komponente koje iskoriste, ali to pitanje je sporno. Ova činjenica nije naglašena u SRPS Z.B2. 001 standardu kojim je propisan sastav i kvalitet kompleta za prvu pomoć ili u Pravilniku o tehničkim uslovima vozila koji je propisao ovu novinu", objašnjava Aleksandra Vujačić, rukovodilac sektora za medicinska sredstva Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Ukoliko građani budu morali da kupe ceo komplet umesto upotrebljenih komponenti, to je onda čista pljačka, izričita je Vukica Stevanović, predstavnik udruženja "Farmaceutsko jezgro”.
"Proizvođači su seli narodu na grbaču. A država im u tome pomaže raznim zakonskim obavezama koje ljudi moraju da plate. U ovom slučaju je jasno da neko mora da zaradi pare", mišljenje je Stevanovićeve.
Cena kompleta je izuzetno visoka, čak dva i po puta viša od cene prve pomoći koja se može kupiti u zapadnoevropskim zemljama.
Dok u Ministarstvu infrastrukture kažu "da tržište određuje cenu”, Vukica Stefanović ističe da u Srbiji ne postoji zdrava konkurencija.
Veliki proizvođači lekova i medicinskih sredstava uništavaju male i, kako kaže, formiraju cene da bi što više zaradili. Sporna je i činjenica da novi kompleti imaju rok trajanja, pa će vozači posle nekoliko godina morati da kupuju nove.
Sve komponente koje čine prvu pomoć imaju rok upotrebljivosti, a rok trajanja celog kompleta zavisi od najkraćeg roka za upotrebu pojedinih medicinskih sredstava koji ga čine, objašnjava Aleksandra Vujačić.
"Ukoliko je na gazi koja se nalazi u kompletu naznačen rok trajanja do 2013. godine, iako sva ostala medicinska sredstva imaju duži rok, valjanost cele prve pomoći ističe 2013. godine", objašnjava ona i dodaje da rok upotrebljivosti zavoja ili gaza zavisi od njihove sterilnosti koja je ograničena načinom na koje je neko medicinsko sredstvo upakovano.
Kupovina novog seta je obaveza građana, ali i pružanje prve pomoći povređenima na šta ih obavezuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, u realnom životu očevici ili učesnici saobraćajnih nesreća, veoma retko pružaju pomoć povređenom, kaže dr Slađana Anđelić, načelnik stručno-metodološkog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
"Većina građana je uzdržana kada naiđe na žrtvu nesreće. Ne znaju šta smeju, a šta ne bi trebalo da preduzmu. Mnogi se zbune i uplaše da dodatno ne povrede žrtvu. Neki ljudi loše reaguju na krv ili recimo na povraćanje. Mnogi su gadljivi na pomisao da nekome daju veštačko disanje, a u kritičnim situacijama o tome ne bi trebalo da se razmišlja", mišljenje je dr Anđelić.
Često se dešava da očevici pozovu Hitnu pomoć, a oni nestanu bez traga i glasa. Neki od njih se plaše da će odgovarati jer nisu pomogli povređenom.
"Ne smemo ni preterano da hrabrimo ljude da pomognu povređenima jer laici ne znaju pravilno da procene situaciju, pa mogu dodatno da ugroze sopstvenu bezbednost i žrtvu", objašnjava naša sagovornica i dodaje da bi svi građani trebalo da pohađaju kurseve iz pružanja prve pomoći kako bi obnovili staro znanje i stekli novo. Ovi kursevi se organizuju i u Zavodu za hitnu pomoć.
Prodaju se i sumnjivi kompleti
Vukica Stevanović upozorava vozače da se kompleti za prvu pomoć prodaju na sumnjivim mestima i da se može desiti da daju pare za prvu pomoć koja nije usklađena sa srpskim standardom.
Takođe, vozila registrovana u inostranstvu koja su u tranzitu kroz Srbiju, ne moraju da poseduju komplet prve pomoći usaglašen sa srpskim jer je Srbija potpisnica Konvencije o saobraćaju, koja podrazumeva međusobno priznavanje opreme, kažu u Ministarstvu za infrastrukturu.
Ipak, građani Srbije ne mogu da imaju u svojim kolima kutije prve pomoći proizvedene u inostranstvu jer na njima nije istaknuta oznaka SRPS Z.B2. 001, prenosi "Politika".
(MONDO)
Od tog trenutka je posedovanje i korišćenje ovog seta u nadležnosti saobraćajne policije koja, naravno, ne može da kaže građanima da li smeju da dokupljuju potrošene zavoje i gaze.
"Bilo bi logično da građani mogu da kupe komponente koje iskoriste, ali to pitanje je sporno. Ova činjenica nije naglašena u SRPS Z.B2. 001 standardu kojim je propisan sastav i kvalitet kompleta za prvu pomoć ili u Pravilniku o tehničkim uslovima vozila koji je propisao ovu novinu", objašnjava Aleksandra Vujačić, rukovodilac sektora za medicinska sredstva Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Ukoliko građani budu morali da kupe ceo komplet umesto upotrebljenih komponenti, to je onda čista pljačka, izričita je Vukica Stevanović, predstavnik udruženja "Farmaceutsko jezgro”.
"Proizvođači su seli narodu na grbaču. A država im u tome pomaže raznim zakonskim obavezama koje ljudi moraju da plate. U ovom slučaju je jasno da neko mora da zaradi pare", mišljenje je Stevanovićeve.
Cena kompleta je izuzetno visoka, čak dva i po puta viša od cene prve pomoći koja se može kupiti u zapadnoevropskim zemljama.
Dok u Ministarstvu infrastrukture kažu "da tržište određuje cenu”, Vukica Stefanović ističe da u Srbiji ne postoji zdrava konkurencija.
Veliki proizvođači lekova i medicinskih sredstava uništavaju male i, kako kaže, formiraju cene da bi što više zaradili. Sporna je i činjenica da novi kompleti imaju rok trajanja, pa će vozači posle nekoliko godina morati da kupuju nove.
Sve komponente koje čine prvu pomoć imaju rok upotrebljivosti, a rok trajanja celog kompleta zavisi od najkraćeg roka za upotrebu pojedinih medicinskih sredstava koji ga čine, objašnjava Aleksandra Vujačić.
"Ukoliko je na gazi koja se nalazi u kompletu naznačen rok trajanja do 2013. godine, iako sva ostala medicinska sredstva imaju duži rok, valjanost cele prve pomoći ističe 2013. godine", objašnjava ona i dodaje da rok upotrebljivosti zavoja ili gaza zavisi od njihove sterilnosti koja je ograničena načinom na koje je neko medicinsko sredstvo upakovano.
Kupovina novog seta je obaveza građana, ali i pružanje prve pomoći povređenima na šta ih obavezuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, u realnom životu očevici ili učesnici saobraćajnih nesreća, veoma retko pružaju pomoć povređenom, kaže dr Slađana Anđelić, načelnik stručno-metodološkog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
"Većina građana je uzdržana kada naiđe na žrtvu nesreće. Ne znaju šta smeju, a šta ne bi trebalo da preduzmu. Mnogi se zbune i uplaše da dodatno ne povrede žrtvu. Neki ljudi loše reaguju na krv ili recimo na povraćanje. Mnogi su gadljivi na pomisao da nekome daju veštačko disanje, a u kritičnim situacijama o tome ne bi trebalo da se razmišlja", mišljenje je dr Anđelić.
Često se dešava da očevici pozovu Hitnu pomoć, a oni nestanu bez traga i glasa. Neki od njih se plaše da će odgovarati jer nisu pomogli povređenom.
"Ne smemo ni preterano da hrabrimo ljude da pomognu povređenima jer laici ne znaju pravilno da procene situaciju, pa mogu dodatno da ugroze sopstvenu bezbednost i žrtvu", objašnjava naša sagovornica i dodaje da bi svi građani trebalo da pohađaju kurseve iz pružanja prve pomoći kako bi obnovili staro znanje i stekli novo. Ovi kursevi se organizuju i u Zavodu za hitnu pomoć.
Prodaju se i sumnjivi kompleti
Vukica Stevanović upozorava vozače da se kompleti za prvu pomoć prodaju na sumnjivim mestima i da se može desiti da daju pare za prvu pomoć koja nije usklađena sa srpskim standardom.
Takođe, vozila registrovana u inostranstvu koja su u tranzitu kroz Srbiju, ne moraju da poseduju komplet prve pomoći usaglašen sa srpskim jer je Srbija potpisnica Konvencije o saobraćaju, koja podrazumeva međusobno priznavanje opreme, kažu u Ministarstvu za infrastrukturu.
Ipak, građani Srbije ne mogu da imaju u svojim kolima kutije prve pomoći proizvedene u inostranstvu jer na njima nije istaknuta oznaka SRPS Z.B2. 001, prenosi "Politika".
(MONDO)
