Cene nafte ostaće visoke i tokom 2007. godine zbog veoma dobre tražnje, ograničenog viška proizvodnje, nedovoljnih rafinerijskih kapaciteta i straha od poremećaja isporuka zbog geopolitičkih rizika u zemljama kao što je Iran, saopštila je Statistička služba američkog Ministarstva energetike, EIA.
Cene nafte ostaće visoke i tokom 2007. godine zbog veoma dobre tražnje, ograničenog viška proizvodnje, nedovoljnih rafinerijskih kapaciteta i straha od poremećaja isporuka zbog geopolitičkih rizika u zemljama kao što je Iran, saopštila je Statistička služba američkog Ministarstva energetike, EIA.Prema prognozi EIA, ni jedan od faktora koji doprinose sadašnjoj visokoj ceni nafte neće popustiti u bližoj budućnosti, pa je najbolja procena da će cene ostati voske i naredne godine, preneo je Rojters.
Analitičaka služba Ministarstva energetike u svom izveštaju o tržištu nafte takodje je ukazala da snažan rast svetske privrede, posebno u Kini i SAD, podstiče potrošnju nafte, što uvećava pritisak na cene te energetske sirovine.
Prema podacima EIA, tražnja nafte u svetu od 1991. do 2002. povećavala se godišnje nešto manje od milion barela dnevno, da bi potom 2003. porasla 1,5 miliona, a 2004. čak 2,6 miliona barela na dan.
Prošlogodišnji rast tražnje nafte u svetu iznosio je 1,1 milion barela dnevno, a ove godine se procenjuje na 1,6 miliona.
Cena američke nafte već neko vreme premašuje psihološki važnu granicu od 70 dolara po barelu zbog straha da bi spor s Iranom oko nuklearnih aktivnosti mogao da poremeti isporuke nafte iz te zemlje što bi, prema proceni EIA, moglo da potraje do kraja ove, ako ne i naredne godine.
U Nigeriji, prizvodnja nafte je smanjena za oko četvrtinu zbog napada pobunjenika na naftna postrojenja stranih kompanija i ta situacija bi, smatra EIA, mogla da potraje mesecima.
Strah trgovaca od nesetašice nafte pogoršava i cinjenica da je višak proizvodnih kapaciteta u svetu prilično ograničen, pošto je sa 5,6 miliona barela dnevno 2002, pao na svega milion barela sada.
EIA u svom izveštaju upozorava da, mada su poslednjih godina otvoreni novi proizvodni kapaciteti, oni nisu dovoljni u odnosu na rast tražnje. Kao posledica, višak ili takozvani rezervni proizvodni kapaciteti su svedeni na minimum, što umanjuje mogućnost da se hitno reaguje na iznenadne poremećaje u snabdevanju naftom.
Kapaciteti rafinerija da prerade sve količine sirove nafte u derivate takodje su postali nedovoljni jer je proizvodnja već dovedena do maksimuma u odsustvu novih postrojenja.
To je "smanjilo fleksinilnost sistema da odgovori na svaki poremećaj u proizvodnji u rafinerijama, bilo da su u pitanju uragani ili neki drugi dogadjaji", objašnjava se u izveštaju EIA.
(Tanjug)
