Ministarstvo prosvete i nauke objaviće do kraja nedelje podatke o broju nastavnika koji su višak, nakon što se još jednom „pročešljaju liste” koje su dostavljene školskim upravama, rekao je za "Politiku" Zoran Kostić, pomoćnik ministra.

"Videćemo nakon te duple kontrole da li je neko dozvolio da opstane odeljenje koje ima đaka ispod propisanog minimuma. Činjenica je da prekobrojni nastavnici ostaju delom bez norme časova. Oni će biti raspoređeni po školama kojima nedostaje određeni kadar. Tek posle toga možemo reći koliko profesora nema normu, odnosno da je bez posla. Ako se dogodi da nastavnik ostane bez ijednog časa, bez mogućnosti da negde bude raspoređen, on neće napustiti obrazovni sistem dok ne bude dobio otpremninu", rekao je Kostić

Po njegovim rečima, ministar nije dozvolio raspisivanje konkursa za prijem novih prosvetnih radnika dok se kadar sa liste tehnoloških viškova ne iscrpi.

Tačne podatke o broju zaposlenih koji su višak još nemaju ni sindikati, a o brojkama izbegavaju da govore i direktori. Ono što je do medija ovih dana uspelo da stigne jesu sporadični podaci poput Čačka gde je, po izjavama čelnika sindikata, osam učitelja tehnološki višak, dok je u Smederevu 80 prekobrojnih prosvetara. Kostić napominje da te brojke nisu relevantne i da će se pravim smatrati samo

Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost", za list tvrdi da "konačna brojka neće biti tako strašna kako se očekuje."

"Neće biti tako mnogo onih bez posla kao što je to pompezno najavljeno. Nije napravljena dobra analiza na terenu. Mislim da je to predizborna priča, da će ministar izaći u susret zaposlenima, sprečiće se ulazak novih ljudi, jer u sistem obrazovanja svake godine uđe od 1.000 do 2.000 novih ljudi i tako će rešiti problem viška zaposlenih", smatra Živanović.

Branislav Pavlović, predsednik Sindikata radnika u prosveti, smatra da se svaki slučaj mora gledati pojedinačno i 2da ima dosta kolega koji su za penziju, ali ne žele da idu”.

"Imamo viška nastavnika, neke smo uspeli da udomimo u škole u kojima je postojala potreba zbog većeg broja đaka, neki će otići u penziju, ali nažalost biće i onih koji će ostati sa manjom platom",kazao je Slobodan Malušić, direktor beogradske Osnovne škole "Đura Daničić."
A direktor OŠ "Skadarlija"Anđelko Kunarac smatra da je došlo "zlo vreme za mlade ljude kada je reč o zapošljavanju."

"Izveštaj o višku zaposlenih treba da sačini onaj direktor u čijoj školi ima viška, što je inače jako nepopularan izraz. Mi nemamo tih problema za razliku od drugih škola, imali smo sreće i da smo jedna od retkih škola u kojoj se u odnosu na period od pre 10 godina blago povećao broj dece", kaže Kunarac.

A kakvo je raspoloženje među nastavnicima, može se naslutiti i na osnovu komentara na sajtu Unije prosvetnih radnika Srbije:

"Ma da... otpremnina od dve-tri hiljade evra će nas spasiti jada i bede. Meni treba posao! Shvatite već jednom, i u ministarstvu i u sindikatima, mi smo živi stvorovi sa porodicama, decom na školovanju, kreditima... a ne statistika! Ko će osobu u petoj deceniji sa prosvetarskom diplomom igde da primi. Za penziju nisi, a za novi posao već prestareo.Direktori rade šta hoće – lažiraju podatke, primaju koga hoće, ne pokazuju nikome rezultat psiho-fizičkog testa, čak i ne prikazuju tačno potrebu za kadrovima i to sve znaju u školskim upravama. Najveće mahinacije su sa izbornim predmetima, tu se tek primaju ljudi preko veza i vezica."

A prema studiji "Racionalizacija srednjoškolskog sistema obrazovanja u Srbiji" koju su 2007. godine za potrebe naših prosvetnih vlasti pripremili Džon Vest i Andre Pir, u Srbiji „postoji ozbiljno pitanje kontrole broja nastavnika”. Kako su stručnjaci konstatovali „zanimljivo je da se broj nastavnika povećava, kako se broj učenika smanjuje”.

Statistički podaci govore da je najveći broj okruga imao neproporcionalno povećanje broja nastavnika u odnosu na povećanje broja odeljenja. Posebno se ističe mačvanski okrug, gde je povećanje broja nastavnika veće od 20 odsto, a pri tom nije bilo promena u broju odeljenja. Zapadnobački i jablanski okrug su imali povećanje od 10 odsto broja nastavnika u odnosu na četiri odsto smanjenja broja odeljenja.

Najviše novih prosvetara stiglo je školske 2003-2004. godine.

Prošle godine, sindikati su baratali sledećim podacima: školske 1995-1996. godine bilo je 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu smanjen broj učenika za 200.000. Kakva je zapravo situacija biće poznato do početka nove školske godine, piše "Politika."

(MONDO)