Otac jednog od zatočenih SrbaMilorada Đunića (27) apelovao je na državu da učini sve kako bi mu vratila sina.

"U Libiju je otišao da radi kao građevinac jer ovde nije imao posla, a ponudili su mu dobru zaradu. Prvi put je otišao u inostranstvo da radi, želeo je da zaradi nešto, da se posle ženi, ali eto šta bi...

Javio se da je stigao, a posle sedam dana smo se čuli još jednom i od tada nema ni glasa. Nisam znao šta je s njim sve dok nisam čuo da je zarobljen.

Ne znam šta se desilo osim onoga što javljaju mediji. Nadam se da će se sve dobro završiti i da će naš sin uskoro biti kod kuće. Apelujem i molim državu da uradi sve što može i vrati mi sina i ostale zarobljene Srbe jer oni nisu ništa uradili, nisu ništa krivi", kaže za "Press" kroz suze Milan Đunić, s kojim su tek juče kontaktirali državni organi. On tvrdi da mu je sin završio trgovačku školu, da nikada nije imao kontakta sa kriminalom i da je sa majkom radio u radnji.

I otac Milića Martinovića (39) iz Aranđelovca strepi za život sina:
"Vidim da se nagađa sve i svašta, da li su snajperisti, za koga rade tamo i slične gluposti. Moj sin je samo otišao da zaradi nešto novca jer su mu ponudili veliku sumu za izvođenje građevinskih radova. Šta da radi, svako ide trbuhom za kruhom. Mora da otplaćuje kredit i izdržava ženu i dvoje dece", priča očajan Branko, i kaže da porodica nema nikakav kontakt s firmom "Zazura", preko koje je Milić navodno otišao u Tripoli

Međutim, za Milića "Blic" piše da je u Aranđelovcu poznat kao predsednik kluba praktičnih strelaca "Target". Ova disciplina, osim preciznosti u streljaštvu, podrazumeva i bezbednu upotrebu oružja, brzinu pucanja i bezbedno pucanje iz automobila.

Za Nedeljka Milanovića "Blic" navodi samo da je uzeo godišnji odmor u lazarevačkoj Hitnoj pomoći gde radi kao vozač, ali da niko od njegovih kolega nije znao da je završio u Tripoliju.

O drugom Lazarevčaninu, Zoranu Nikoliću, niko ništa ne zna da kaže, a ne zna se ništa ni o Beograđaninu Vojislavu Nićiforoviću.

Malo je informacija i o famoznoj srpsko-libijskoj građevinskoj firmi ''Zazura'' preko koje su petorica Srba i stigli u Libiju. Ova firma nije u registru privrednih društava Agencije za privredne registre, jedinstvenom registru računa NBS niti na spisku građevinskih firmi Privredne komore Srbije (PKS).

Od srpskih firmi samo su dva preduzeća "Energoprojekt" i Preduzeće za vodne puteve "Ivan Milutinović", zvanično radila u Libiji, rečeno je "Politici" u PKS.

Ostale srpske firme koje rade u Libiji su uglavnom manjeg formata i rade kao kooperanti velikih svetskih kompanija, kažu u Komori.

"Zazura", kako je rečeno ''Politici'', može da bude registrovana bilo gde pod najrazličitijim šiframa delatnosti, a to može da bude hortikultura ili bilo šta drugo.

Osim što nema traga ovoj firmi u Srbiji, pojedini analitičari izrazili su sumnju da se radi o grupi putara koji su se usudili da pre dvadesetak dana odu u Libiju kako bi asfaltirali puteve usred haosa i tako zaradili za život.

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović sumnja u priču da se radi o putarima, i veruje da se pre radi o avanturistima koji su se nadali dobroj i brzoj zaradi.

"U svakom slučaju država je dužna da se brine o njihovoj sudbini i da se bori za njihova prava", kaže Stojadinović za "Press"

(MONDO)