Komesarijat za izbeglice stambeno zbrinjava pet izbegličkih ili raseljenih porodica dnevno, ali tim tempom, izbegličko pitanje u Srbiji rešiće se tek za 20 godina.
Iako bi problem stambenog zbrinjavanja izbeglica i raseljenih mogao da se reši, ili makar značajno ubrza, kada bi država kupila jeftina seoska domaćinstva širom Srbije, pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja Ivan Gerginov za "Politiku" tvrdi da je problem u činjenici da u tim selima ili kućama izbeglice i raseljena lica – uglavnom neće da žive.
"Svako ima svoj lični razlog da ne ide u ta sela. Ruku na srce, da je bilo tamo lepo živeti, takve kuće i domaćinstva ne bi ostala napuštena i zapuštena", ističe Gerginov.
Nekretnine širom Srbije u poslednje vreme nude se po veoma povoljnim cenama, tako da se kompletno domaćinstvo s kućom, pomoćnim objektima i pet-šest hektara zemlje prodaju od 5.000 do 8.000 evra.
Tako, prema pisanju medija, kuća u banatskom selu Padej, udaljenom dvadesetak kilometara od Kikinde, koje ima i prodavnicu, i osnovnu školu, i pravoslavnu i mađarsku crkvu, nudi se za samo 1.900 evra.
Međutim, Gerginov naglašava da izbegla i raseljena lica sama pronalaze i traže takva domaćinstva. Tek kada se odluče za kupovinu, sa njima na lokaciju odlaze i građevinski inženjeri, pravnici i socijalni radnici, koji analiziraju stanje objekta i mogućnosti da se te porodice integrišu u lokalnu sredinu.
"Gleda se da li su blizu škola ili doma zdravlja – u zavisnosti od toga da li u izbegličkoj porodici ima dece ili starih", napominje Gerginov.
Od 2008. godine, komesarijat je na taj način raselio skoro 1.000 porodica, upravo u seoskim domaćinstvima po celoj Srbiji.Sagovornik lista potencira činjenicu da ljudi sami pronalaze sebi domove gde bi želeli da žive, a komesarijat potom uplaćuje oko 7.000 evra na račun prodavca i još 1.500 evra za obnovu kuće.
"To su uglavnom kuće koje su bile prazne posle smrti nekog starca, pa su zapuštene. Zato im komesarijat i daje dodatnih 1.500 evra, za popravke koje su neophodne, da bi se porodice nekako smestile", ukazuje pomoćnik komesara.
On pojašnjava da ni komesarijat, kao ni ostali partneri u zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica, ne pronalaze jeftine kuće i domaćinstva, koja potom nude kao moguće rešavanje stambenog pitanja.
Dve decenije posle početka građanskih ratova u SFRJ i prvih velikih talasa prinudnog iseljavanja, danas je Srbija i zvanično zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u Evropi.
Prema popisu koji se sproveden 1996. godine, u našoj zemlji bilo je zvanično 610.000 izbeglica. Međutim, taj broj se ni do danas nije smanjio, s obzirom na to da je u međuvremenu pridodato više od 210.000 raseljenih sa Kosova i Metohije.
"Očekujemo da ćemo na predstojećoj regionalnoj donatorskoj konferenciji dobiti oko 300 miliona evra nepovratnih sredstava u narednih pet godina namenjenih stambenom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica", napomenuo je Gerginov, očekujući da će se konferencija održati najverovatnije početkom naredne godine, uz učešće EU, SAD, kao i drugih zemalja donatora iz celog sveta.
Uzevši u obzir učešće države Srbije i lokalnih samouprava, donatorska konferencija će biti teška ukupno 360 miliona evra i njome će se stambeno zbrinuti 16.000 porodica.
"Nekima ćemo kupiti građevinski materijal, nekima dižemo montažne kuće. Nekima otkupljujemo seoska domaćinstva, nekima omogućujemo socijalna stanovanja u zaštićenim uslovima", kazao je Gerginov za "Politiku."
(MONDO)
"Svako ima svoj lični razlog da ne ide u ta sela. Ruku na srce, da je bilo tamo lepo živeti, takve kuće i domaćinstva ne bi ostala napuštena i zapuštena", ističe Gerginov.
Nekretnine širom Srbije u poslednje vreme nude se po veoma povoljnim cenama, tako da se kompletno domaćinstvo s kućom, pomoćnim objektima i pet-šest hektara zemlje prodaju od 5.000 do 8.000 evra.
Tako, prema pisanju medija, kuća u banatskom selu Padej, udaljenom dvadesetak kilometara od Kikinde, koje ima i prodavnicu, i osnovnu školu, i pravoslavnu i mađarsku crkvu, nudi se za samo 1.900 evra.
Međutim, Gerginov naglašava da izbegla i raseljena lica sama pronalaze i traže takva domaćinstva. Tek kada se odluče za kupovinu, sa njima na lokaciju odlaze i građevinski inženjeri, pravnici i socijalni radnici, koji analiziraju stanje objekta i mogućnosti da se te porodice integrišu u lokalnu sredinu.
"Gleda se da li su blizu škola ili doma zdravlja – u zavisnosti od toga da li u izbegličkoj porodici ima dece ili starih", napominje Gerginov.
Od 2008. godine, komesarijat je na taj način raselio skoro 1.000 porodica, upravo u seoskim domaćinstvima po celoj Srbiji.Sagovornik lista potencira činjenicu da ljudi sami pronalaze sebi domove gde bi želeli da žive, a komesarijat potom uplaćuje oko 7.000 evra na račun prodavca i još 1.500 evra za obnovu kuće.
"To su uglavnom kuće koje su bile prazne posle smrti nekog starca, pa su zapuštene. Zato im komesarijat i daje dodatnih 1.500 evra, za popravke koje su neophodne, da bi se porodice nekako smestile", ukazuje pomoćnik komesara.
On pojašnjava da ni komesarijat, kao ni ostali partneri u zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica, ne pronalaze jeftine kuće i domaćinstva, koja potom nude kao moguće rešavanje stambenog pitanja.
Dve decenije posle početka građanskih ratova u SFRJ i prvih velikih talasa prinudnog iseljavanja, danas je Srbija i zvanično zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u Evropi.
Prema popisu koji se sproveden 1996. godine, u našoj zemlji bilo je zvanično 610.000 izbeglica. Međutim, taj broj se ni do danas nije smanjio, s obzirom na to da je u međuvremenu pridodato više od 210.000 raseljenih sa Kosova i Metohije.
"Očekujemo da ćemo na predstojećoj regionalnoj donatorskoj konferenciji dobiti oko 300 miliona evra nepovratnih sredstava u narednih pet godina namenjenih stambenom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica", napomenuo je Gerginov, očekujući da će se konferencija održati najverovatnije početkom naredne godine, uz učešće EU, SAD, kao i drugih zemalja donatora iz celog sveta.
Uzevši u obzir učešće države Srbije i lokalnih samouprava, donatorska konferencija će biti teška ukupno 360 miliona evra i njome će se stambeno zbrinuti 16.000 porodica.
"Nekima ćemo kupiti građevinski materijal, nekima dižemo montažne kuće. Nekima otkupljujemo seoska domaćinstva, nekima omogućujemo socijalna stanovanja u zaštićenim uslovima", kazao je Gerginov za "Politiku."
(MONDO)
