Rastko Nemanjić je rođen oko 1175. godine kao treći sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge Ane. Savini biografi u hagiografskom stilu navode da su supružnici Rastka dobili posle dugog prekida u rađanju i da im je zbog toga najmlađi sin bio naročito drag.
O Rastkovom ranom životu ne zna se mnogo. Rastao je u vreme velikih spoljnopolitičkih iskušenja za državu svoga oca i mogao se upoznati sa nekim osnovnim pitanjima vođenja države.
Kada je napunio 15 godina, Rastku je Stefan Nemanja, osnivač dinasije Nemanjića, poverio na upravu humsku oblast (Hum ili Zahumlje). Godine 1190, iste kada je Rastko napunio 15 godina, Hum je bio oduzet Nemanjinom bratu Miroslavu. O konkretnim Rastkovim delatnostima na položaju upravnika humske oblasti nema mnogo podataka.
Imao je svoj dvor na kome je bio okružen velmožama, visokim funkcionerima kneževskog dvora i odabranom lokalnom vlastelom. Poznato je i da Rastko nije stalno boravio u svojoj oblasti već da je iz očevog dvora odlazio samo povremeno. I pored toga, uprava u Humu nije bila samo počasna titula već je predstavljala praktičnu školu državnog upravljanja.
U Svetu goru Rastko je otišao već pismen i upoznat sa delima ranohrišćanske, vizantijske i staroslovenske književnosti. Njegova zaokupljenost knjigom koju ističu biografi svakako nije opšte mesto žitija. Na osnovu dela koje je ostavio zaključuje se da je pored jevanđelja, apostola i parimejnika i naročito psaltira čitao i prologe i paterike, Lestvicu Jovana Lestvičnika, besede ranovizantijskih crkvenih otaca (posebno Jovana Zlatoustog) kao i pojedina dela crkvenopravne literature.
U manastiru Vatoped, koji je bio Savin dom narednih sedam godina, Sava se iskreno posvetio monaškom životu. Tu je on svakako imao prilike da se bliže upozna sa različitim delima grčke bogoslovske i crkvenopravne književnosti. Rani boravak na Svetoj gori imao je značajnog uticaja u formiranju Savine ličnosti. Tu se formirala njegova religioznost i njegovo shvatanje hrišćanstva i tu je pronašao uzore na osnovu kojih će organizovati manastirski i crkveni život u Srbiji. Sveta gora je tokom čitavog Savinog života ostala njegov drugi dom..
U međuvremenu, u Srbiji je došlo do smene na prestolu. Stefan Nemanja se 25. marta 1196. povukao sa vlasti koju je prepustio svom srednjem sinu Stefanu Nemanjiću. Nemanjina odluka bila je motivisana kako političkim tako i verskim razlozima. Posle godinu i po dana provedenih u Studenici (25. mart 1196. — 8. oktobar 1197) Simeon je odlučio da se pridruži svom najmlađem sinu na Svetoj gori. Pismo koje je Sava poslao svom ocu odmah nakon što se ovaj zamonašio8 u kome ga je pozivao da mu se pridruži na Svetoj gori sigurno je takođe motivisalo Simeona da promeni sredinu.
Sava i Simeon su se posle više godina ponovo sreli 2. novembra 1197. godine u Vatopedu. Dolazak Simeona, doskorašnjeg vladara, izazvao je veliko interesovanje kod svetogorskog monaštva. Veliki broj monaha posetio je Savu i Simeona u Vatopedu a oni su velikodušno delili priloge, najviše manastiru Vatopedu u kome su boravili. Sve ove poduhvate Sava i Simeon su zajednički planirali, s tim što je Sava, kao mlađi, te zamisli ostvarivao.
U poznu jesen 1197, Simeon i Sava su uz saglasnost igumana Teostirikta krenuli u obilazak Svete gore da bi se Simeon poklonio svim njenim crkvama i svetim mestima. Prilikom obilaska darovali su brojne manastire, naročito Kareju, Iviron i Veliku Lavru.
BONUS VIDEO:
(Djokick.blog/MONDO)
