Danas je počeo protest prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore na granicama sa Evropskom unijom. Vozači kamiona u 12.00 časova blokirali su teretne granične terminale i transport robe u oba pravca, a razloga je, kako kažu, nekoliko.
Povod za blokadu je novi sistem kontrole ulaska i izlaska iz Evropske unije (EES) prema kome na svakih 180 dana vozači iz zemalja koje nisu članice EU mogu da na teritoriji Šengena provedu najviše 90 dana.
Razlog blokade su i neadekvatne reakcije Evropske komisijeizemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena.
Kako navode organizatori, cilj protesta je da se javnost upozna sa problemima transportnog sektora i da se pokrene dijalog sa nadležnim evropskim institucijama. Profesionalni vozači ističu da se suočavaju sa realnim rizikom da budu novčano kažnjeni, uhapšeni, deportovani ili da im se zabrani ulazak u Šengensku zonu, iako obavljaju redovan posao u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Kako je prethodno najavljeno, blokada će se odnositi isključivo na teretni saobraćaj, dok putnički terminali neće biti obuhvaćeni. Organizatori protesta saopštili su da će blokada trajati najmanje sedam dana.
Prevoznici su upozorili da bi, ukoliko ne dođe do promene odnosa prema profesionalnim vozačima i transportnim firmama, sredinom aprila moglo doći do pucanja lanaca snabdevanja, što bi ugrozilo stabilnost tržišta i redovno snabdevanje robom.
Sa ovom nepovoljnom ekonomskom prognozom slaže se i profesor Ljubodrag Savić koji je za MONDO objasnio kakve će posledice po privredu Srbije imati ove blokade ukoliko se nastave.
"Srbija ima prilično visok procenat izvoza koji u najvećoj meri ide u Evropsku uniju. S druge strane, imamo i uvoz. Ako granice budu blokirane neće biti omogućen transport i doći će do kašnjenja isporuke i iz Srbije, ali i isporuke iz EU u Srbiju. To će dovesti do smanjenja proizvodnje, kašnjenja u proizvodnji, a možda čak i zatvaranja ili delimičnog zatvaranja nekih fabrika. Biće negativnih posledica i na rast BDP-a i na plaćanje doprinosa, odnosno plata radnika", kaže za MONDO profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.
Savić ističe da ukoliko nema novih isporuka ni nabavki, blokada će se negativno odraziti na preduzeća.
"Odraziće se na domaća izvozna, kao i strana preduzeća koja u Srbiju dovoze sirovine, a sa druge strane isporučuju komponente, na primer u Nemačku. Ako nema fizičkog transporta, to će osetiti i srpske kompanije koje su deo nemačkih kompanija ili nekih drugih iz EU. Takođe, to je šteta za aktivnost, troškove proizvodnje i ukupnu proizvodnju i za Nemačku i druge zemlje. Ukoliko potraje, blokada će ozbiljno pogoditi sve zemlje u regionu, ne samo Srbiju", rekao je Savić i dodao da što blokada bude duže trajala, to će šteta po privredu Srbije biti veća.
"Rast troškova prevoza bi se brzo prelio i na krajnje cene robe"
Dr Veljko M. Mijušković za MONDO ističe da ako bi protesti vozača kamiona i blokade graničnih prelaza prema Šengenu potrajali, posledice po srpsku privredu bile bi brze i merljive.
"Više od 65-70 odsto ukupne robne razmene Srbije sa inostranstvom odvija se drumskim putem, a Evropska unija učestvuje sa oko 62-3 odsto u ukupnom izvozu, što znači da svako ozbiljno usporavanje na granicama direktno pogađa ključne izvozne tokove. Na najfrekventnijim prelazima dnevno prođe roba čija se vrednost meri desetinama miliona evra, pa već višednevna blokada može da "zamrzne" robne tokove vredne preko 100 miliona evra", upozorava dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mijušković napominje da bi industrije koje rade po principu "just-in-time" mogle da se suoče sa prekidima proizvodnje već nakon tri do pet dana zbog nestašice repromaterijala i komponenti.
"U transportnom sektoru troškovi bi rasli zbog stajanja vozila, penala i alternativnih ruta, što bi moglo povećati cenu prevoza za 3–5 odsto, a taj rast bi se brzo prelio i na krajnje cene robe. Trgovinski lanci bi, u slučaju dužih zastoja, mogli da se suoče sa problemima u snabdevanju određenim kategorijama proizvoda, posebno sveže i uvozne robe. Na mesečnom nivou, produžena blokada bi mogla da smanji izvoz za više stotina miliona evra i negativno utiče na industrijsku proizvodnju. Dugoročno, narušavanje pouzdanosti transportnih tokova slabi konkurentnost Srbije kao tranzitne i izvozne ekonomije i podstiče kompanije da traže alternativne logističke pravce ili lokacije", kaže za MONDO dr Veljko M. Mijušković, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Apel srpskih institucija
Povodom protesta Udruženja prevoznika zemalja Zapadnog Balkana zbog sistema ulaska i izlaska u zemlje Šengena, Evropska komisija je saopštila da "pažljivo prati situaciju i da je kontaktu sa partnerima sa Zapadnog Balkana".
Privredna komora Srbije i Eurochambers, koji okuplja privredne komore širom Evrope, uputili su pismo institucijama Evropske unije i vladama država članica, upozoravajući na dugogodišnji problem primene pravila o ograničenju boravka 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana za profesionalne vozače.
U pismu se navodi da se više od 60 odsto ukupne trgovinske razmene regiona odvija sa Evropskom unijom, zbog čega kašnjenja u transportu ugrožavaju logističke lance, poslovne odnose i ugovorne obaveze, kako firmi iz regiona, tako i kompanija iz EU.
U apelu se predlažu sledeća rešenja:
- uvođenje jedinstvene posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače, važeće u celoj Šengenskoj zoni
- povećanje dozvoljenog broja dana boravka u okviru pravila 90/180
- privremeno izuzimanje profesionalnih vozača iz EES sistema, dok se ne postigne trajno sistemsko rešenje
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
