Izrael je gađao naftne rezerve Irana, a Teheran je upozorio građane na pretnje od toksičnih kiša koje mogu izazvati opekotine i oštetiti pluća.
Šta se zapravo nalazi u vazduhu iznad Irana i postoji li rizik da vetrovi i zagađene padavine stignu do Evrope, objašnjavaju toksikolog prof. dr Radomir Kovačević i meteorolog Nedeljko Todorović, koji su o ovoj temi gostovali u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
Toksična kiša - da li je smrtonosna?
Stručnjak objašnjava šta tačno znači pojava toksične kiše i koje hemijske materije se oslobađaju u vazduhu.
"Mi to mnogo bolje znamo nego što znaju Iranci, Izraelci i Amerikanci. Da to postoji, to je tačno. To su hemijske materije koje se oslobađaju uvek čim se otvori neki rezervoar, ne mora da se zapali ništa, ali temperatura u onom hemijskom smilu doprinosi da se stvaraju velike količine čestica koje su submikronske veličine, to su ustvari nano veličine. U kontaktu sa kapima tečnosti u vazduhu one stvaraju aerosole, a to su materije karbogene strukture. Kada se jedno drvo zapali, taj dim je plavičast ako je prirodan, a šta je sa ugljem - uvek je crn dim, a pogotovu kada se pale naftni derivati. Mi još uvek imamo benzarice u svojim kućama. Sve to može da se detektuje u vazduhu. Najvažniji je monitoring da se vidi hemijska struktura, tih materija je veoma bitna", rekao je prof. dr Radomir Kovačević.
On detaljnije objašnjava koje gasove i supstance sadrži toksična kiša i kako utiču na ljudski organizam.
"Ta struktura u hemijskom smislu ima mnogo gasova: ugljen monoksid, ugljen dioksid, neki su toksični, neki su zagušujući, ali sve to ulazi u respiratorni sistem", rekao je prof. dr Radomir Kovačević.
Prof. dr Kovačević savetuje građanima kako da se zaštite i minimalizuju kontakt sa zagađenim vazduhom.
"Najbolje je zatvoriti prozore, da ne dođe do kontakta i ulaska u stambene prostore, a to je neminovno i proći će. Ne postoje hermetički zatvoreni stanovi i taj put ulaska je otvoren. Bitno je šta je u strukturi tih materija, kao i radijus njihovog dejstva", dodaje stručnjak.
Prof. dr Kovačević objašnjava koji su simptomi trovanja i kako to može uticati na smrtnost:
"Najopasniji je ugljen monoksid, to su gasovi, karbogene materije ugljenične strukture. Najopasniji su u iritativnom smislu, nitrozni gasovi, to je azot monoksid, ima svega. Ako se vide promene na koži, onda zamislite šta se dešava u plućima. Respiratorna površina pluća je dva ara, to je respiratorna krvna pena, kada se to udahne, ona se odmah raširi preko eritrocita, crvenih krvnih zrnaca koji su osnovni transportni činilac - vezuje se za molekul gvožđa, a neki imaju afinitet i za hiljadu puta veći nego što ga ima kiseonik. Onda dolazi do gušenja, teških bolesti i može da dovede i do smrti", objašnjava profesor.
Meteorolog Nedeljko Todorović objašnjava kako nastaje toksična kiša i gde se širi.
"Kiša je u pravom smislu te reči. Nije kiša kao voda, nego smesa raznih hemijskih jedinjenja i kiše koja pada iz oblaka. Kada se pogledaju satelitski snimci - danas, juče, prekjuče - u tom regionu postoji ciklus oblačnosti i lokalno ima padavina. Kada se pogleda pozicija, juče i danas kiša je bila na severozapadu i severu Irana, bliže Kaspijskom jezeru, Iraku i Azerbejdžanu, dok južnije nije bilo te kiše prema Saudijskoj Arabiji", kazao je Todorović.
Nedeljko Todorović detaljnije objašnjava kretanje čestica u vazduhu i efekat kiše.
"Najviše kiše je bilo u severozapadnom delu gde se nalazi i Teheran, on je malo južnije od Kaspijskog jezera, ispod onih planina koje grade vidik na Kaspijsko jezero samog Teherana, i ovaj deo prema Iraku. Taj deo je bio ‘najkišovitiji’, ali to nisu bile neke velike količine. Najvažnije je da je kiša ispirala jedinjenja ili čvrste čestice u vazduhu. Pored tih čvrstih čestica koje mogu da budu pustinjskih pesak, najčešće su u ovom slučaju sagorevanja, naftnih proizvoda ili eksplozija, postoji kao rezultat hemijska jedinjenja kao što su sumpor dioksid, azot dioksid i ono što se vidi na satelitskom snimku - ugljen monoksid, koji je otrovan gas. Čestice sagorevanja odlaze u vazduh i one mogu da odu nekoliko kilometara u visinu, obično su na visinama od nekoliko stotina metara do kilometar. Da ne padne kiša, one lebde, ali idu ka nekoj drugoj zemlji; kiša ne može da ispere sve, uvek ostane nešto u vazduhu. Ali da nema kiše ili vetra, bilo bi stalno na istoj teritoriji", dodaje.
BONUS VIDEO:
