- Od 1. oktobra 2026. uvodi se status roditelja negovatelja, uz mesečnu naknadu od 65.000 dinara i plaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
- Od 1. decembra slede veće penzije i plate u javnom sektoru, a prosečna penzija trebalo bi da poraste na 520 evra.
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara za punoletne građane uspešno je privedena kraju, a država sada prelazi na realizaciju novih, dugoročnih mera. Više od sedam miliona građana bilo je obuhvaćeno dosadašnjim paketom, a već od 1. oktobra kreće novi talas izdvajanja, novčane pomoći i povišica.
Od 1. oktobra: 65.000 dinara za roditelje negovatelje
Prva i najvažnija mera na koju se dugo čekalo stupa na snagu već 1. oktobra 2026. godine. Uvodi se zvanični zakonski status "roditelja negovatelja" za sve roditelje koji celodnevno brinu o deci sa invaliditetom ili teškim hroničnim bolestima.
Ovo sistemsko rešenje podrazumeva:
- Redovnu mesečnu naknadu od 65.000 dinara.
- Uplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Kumulaciju socijalnih prava – novi status ne isključuje druga socijalna davanja, pa će porodice moći paralelno da primaju i dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i osnovnu novčanu socijalnu pomoć, ukoliko ispunjavaju uslove.
Od 1. decembra: Veće penzije i plate u javnom sektoru
Pred sam kraj godine, građane očekuje novi skok redovnih primanja. Od 1. decembra 2026. godine stižu sledeće povišice:
- Penzije rastu za 7,5 odsto (po švajcarskoj formuli), čime će prosečna penzija dostići iznos od 520 evra.
- Plate u javnom sektoru biće uvećane za 8 odsto.
- Zaposleni u sistemu socijalne zaštite dobiće najveće povećanje plata od čak 12 odsto.
Prema državnim projekcijama, prosečna neto zarada u Srbiji u decembru iznosiće 140.850 dinara (1.200 evra), čime se nastavlja siguran rast ka cilju od 1.400 evra do kraja 2027. godine.
Od 1. januara 2027: Minimalac 600 evra
Odmah nakon novogodišnjih praznika, od 1. januara 2027. godine, minimalna zarada će po prvi put dostići iznos od 600 evra neto. Novi minimalac će tako pokrivati 117 odsto minimalne potrošačke korpe, dok je ukupno opterećenje na zarade za poslodavce smanjeno na 59,7 odsto.
Sva najavljena finansijska izdvajanja baziraju se na stabilnim makroekonomskim pokazateljima usvojenim kroz rebalans budžeta – projektovanom privrednom rastu od 3,3 odsto, rekordno niskoj stopi nezaposlenosti i javnom dugu koji je spušten na 41,6 odsto BDP-a.
BONUS VIDEO:
