Vozač autobusa iz Nepala, dostavljač iz Bangladeša i majstor na građevini iz Turske postali su uobičajena slika u Srbiji. Nedostatak radne snage sve češće se kompenzuje "uvozom" stranih radnika. Prema podacima zvaničnih instutucija samo prošle godine je podneto više od 100.000 zahteva za jedinstvene dozvole za boravak i rad stranih državljanja u Srbiji.
Koliko važi radna dozvola?
Ako se uzme u obzir da radna dozvola može da važi od šest meseci do tri godine, to znači da je danas u Srbiji 10 puta više stranih radnika nego pre samo 10 godina. Ako se izuzmu zemlje regiona, najveći broj radnika dolazi nam iz Kine, Rusije, Indije, Bangladeša, Nepala, Turske...
Kako za medije objašnjava Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, oni rade poslove koji su kod nas okarakterisani kao deficitarna zanimanja.
"Nedostatak domaće radne snage je jedan od zakonskih uslova da bi poslodavac mogao da angažuje stranog radnika. Najveći deficit radnika je u sektoru građevine, potom u uslužnim delatnostima, od sobarica do kuvara, fale nam dostavljači, vozači autobusa... Najveća potreba je u letnjim mesecima, kada naši ljudi kao sezonci odlaze da rade u susedne države, pa mi ostajemo bez radnika", kazala je ona.
Nepoznavanje jezika
Prosečna starost zaposlenih stranih radnika je od 30 do 50 godina, a najveći problem im je nepoznavanje ne samo srpskog već i engleskog jezika, što na gradilištima može da bude ozbiljan problem.
Prilikom zapošljavanja stranaca u Srbiji sve se radi isključivo elektronskim putem, što znatno olakšava i ubrzava proceduru, ali i smanjuje mogućnost malverzacija.
"Ako firma hoće da zaposli stranca, mora da pošalje zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje da im treba radnik tog i tog profila. Čeka se 10 dana i tek kad oni odobre zahtev, pokreće se procedura za angažovanje stranih radnika. Prema srpskom zakonu, strani državljanin istovremeno dobija boravišnu vizu i radnu dozvolu, koja može da važi od šest meseci do tri godine. Takođe, strani radnik ima ista prava kao i zaposleni u Srbiji (prijava, zdravstveno osiguranje) i ne može biti plaćen manje od zakonskog minimalca", objasnila je naša sagovornica.
Šta se događa kada radna viza istekne
"Ukoliko neki od stranih radnika, kad mu istekne viza D po osnovu zapošljavanja, ne ispuni uslove za sticanje jedinstvene boravišne dozvole za rad, poslodavac koji ga je angažovao na osnovu vize D po osnovu zapošljavanja ima obavezu da tom stranom radniku obezbedi siguran povratak u svoju zemlju porekla, naravno, uz pokrivanje svih troškova. Takvi slučajevi postoje jer su u proces izdavanja jedinstvene dozvole uključeni i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja proverava ispunjenost uslova i Ministarstvo za rad i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje vrši bezbednosnu proveru", kaže Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad.
Rad na crno sveden je na minimum, što zbog elektronske procedure, što zbog visokih novčanih kazni za poslodavce.
Niko ne želi da rizikuje i da zaposli radnika na crno, posebno što inspekcija može da bane bilo kad, i noću i danju - zaključuje Jevtović.
Problemi s radnicima
Pored nepoznavanja jezika, domaći poslodavci imaju i druge probleme prilikom angažovanja stranaca.
"Domaći poslodavac je pozivar, on garantuje za radnika i podnosi papire za njegovo angažovanje. Kada se radniku odobre boravišna i radna dozvola, on dolazi da radi u Srbiju. Međutim, on može da radi samo pet, deset dana kod poslodavca koji ga je angažovao i da nakon ode kod nekog drugognekog drugog ukoliko mu, recimo, ponudi veću platu. U periodu važenja radne dozvole on može da menja poslodavce kako želi, što može biti problem poslodavcu kome treba radnik, a nema garanciju da će on ostati na tom radnom mestu određeno vreme, iako su mu svi uslovi, uključujući i platu, bili poznati od početka i na to je pristao", objasnila je Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Sporazum sa Uzbekistanom
Privlačnije mesto za traženje posla Srbija je postala pre dve godine nakon zakonskih izmena koje su produžile vreme boravka i rada i digitalizovale proces dobijanja dozvola. U novo poglavlje uređivanja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnosti.
Prva zemlja s kojom je Srbija pre nedelju dana pokrenula pregovore za Sporazum o radnoj mobilnosti je Uzbekistan.
"Uzbekistan je zemlja s kojom Srbija želi da ostvari strateško partnerstvo. To je država koja je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji, takozvana kapija za prodor u Centralnu Aziju, država sa izuzetno vrednim radnicima, sa radnicima koji, kada odu u inostranstvo i kada se radno angažuju, poštuju poredak društveni, poštuju kulturu, poštuju običaje države u kojoj se angažuju", rekao je Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad.
Kako je naveo među uzbekistanskim radnicima, postoji nula posto kriminala, ne postoji nijedan prekršaj, izuzetno su vredni, što je takođe bio razlog zašto su se odlučili za Uzbekistan.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
