Sve veći broj mladih okreće se razgovoru sa veštačkom inteligencijom kako bi pronašli utehu - prijatelja i psihologa u jednom, pokazuju istraživanja. Prema reprezentativnom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji i objavljenom prošle godine, čak 37 odsto odraslih koristilo je AI četbot za podršku mentalnom zdravlju i blagostanju, dok kod osoba uzrasta od 25 do 34 godine taj procenat raste na 64 odsto.
Otuda se postavlja pitanje postoji li mogućnost da veštačka inteligencija zameni psihologe ili psihoterapeute, kao i koliko može biti korisna, a koliko opasna kada se koristi na ovaj način.
Veštačka inteligencija nema empatiju
Docent dr Dragana Mitrić-Aćimović, psihološkinja smatra da za sada ne postoji pretnja po posao psihologa.
"Veštačka inteligencija nema empatiju. Ona ne može da se uživi u vaš problem i emocije, a takođe nema ni neverbalnu komunikaciju koju može da vam pruži susret sa psihologom. A upravo je to ljudima značajno i deo je procesa isceljenja. Zato ne može biti delotvorna na način na koji su to psihološko savetovanje i psihoterapija", objašnjava docent dr Dragana Mitrić-Aćimović sa Fakulteta organizacionih studija "Eduka" u Beogradu i psihoterapeutkinja u savetovalištu "Mensana".
Dodaje da procene stručnjaka pokazuju da posao psihologa u budućnosti nije ugrožen razvojem veštačke inteligencije.
"U suprotnom, interesovanje za studije psihologije ne bi bilo na rekordnom nivou", kaže sagovornica medija.
Razlozi zbog kojih ljudi pričaju sa veštačkom inteligencijom su ujedno i problemi
Kada je reč o onome što privlači ljude da razgovaraju sa veštačkom inteligencijom radi utehe, saveta i psihološke podrške, Mitrić-Aćimović navodi da se najčešće izdvajaju ekonomičnost - besplatna i lako dostupna pomoć, poverljivost i potpuni izostanak osude.
Ipak, upravo se u poslednja dva argumenta kriju i određeni problemi.
"Ukoliko veštačkoj inteligenciji dajete lične podatke kroz različite upite, oni se prikupljaju i mogu biti zloupotrebljeni. Vi ne znate ko njima raspolaže. Takođe, koliko god da vam prija izostanak osude, što se dobija i kroz kvalitetno psihološko savetovanje i psihoterapiju, morate biti svesni da je mašina podešena da vam povlađuje. Ona vam neće ukazati na druge perspektive i vaše slepe tačke, jer joj je primarni cilj da vas pridobije potvrđivanjem vašeg načina razmišljanja. To je velika mana ovakve vrste podrške. Tu nema onog: "Hm, zanimljivo, nije mi palo na pamet da razmišljam o tome na taj način", objašnjava docent dr Dragana Mitrić-Aćimović.
Koriste li psiholozi veštačku inteligenciju
Ipak, to ne znači da ne treba iskoristiti dobre strane veštačke inteligencije. "Čak će i psiholozi morati na neki način da implementiraju veštačku inteligenciju u svoj rad", apostrofira Mitrić-Aćimović.
Ona se ovom temom bavi kroz svoj naučni rad, a na predstojećem 74. Kongresu psihologa Srbije, koji će biti održan od 28. do 31. maja u hotelu "Crni vrh“ na Divčibarama, moderiraće i okrugli sto na temu upotrebe AI u psihološkoj praksi.
"Očekuje nas kvalitetna diskusija i prvi nalazi istraživanja na ovu temu, u subotu, 30. maja. Ono što preliminarno mogu da kažem jeste da niko od nas neće moći da ignoriše veštačku inteligenciju, kao i da će psiholozi, uz pojačanu budnost, na određeni način morati da je koriste u svom radu. Za sada je primena umerena, ali se na tržištu pojavljuje sve više AI alata korisnih psiholozima", zaključuje Dragana Mitrić-Aćimović.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO)
