U Beogradu se danas obeležava 65. godišnjica prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja. Skup u Palati "Srbija", koji počinje u 9.30 časova, otvoriće predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednica Ugande Džesika Alupo. Nakon plenarnog zasedanja i niza planiranih bilateralnih susreta, šefovi delegacija zemalja učesnica simbolično će zasaditi drvo u Parku prijateljstva na Ušću.
Predsednik Vučić je uoči sastanka poručio da će Beograd ponovo okupiti svetske državnike oko univerzalnih vrednosti, istakavši: "Istorija se sutra vraća tamo gde je sve i počelo, u našem Beogradu, iz kojeg je pre mnogo godina poslata snažna poruka mira, jednakosti, uzajamnog poštovanja i razumevanja među narodima."
Odlukom Vlade od prošle godine, 1. septembar se u Srbiji zvanično obeležava kao Dan nesvrstanih, a današnji skup je prilika da se potvrdi privrženost Povelji UN-a, međunarodnom pravu i multilateralizmu u rešavanju globalnih izazova.
Kako je nastao Pokret nesvrstanih
Prva zvanična konferencija Pokreta nesvrstanih počela je tačno na današnji dan, 1. septembra 1961. godine, u zgradi tadašnjeg Saveznog izvršnog veća – današnjoj Palati "Srbija". Na njoj su učestvovali predstavnici 25 zemalja iz Azije, Afrike i Evrope, a na sam dan otvaranja beogradskog skupa, Moskva je, izražavajući protivljenje pokretu, izvršila nuklearnu eksploziju.
Koreni organizacije sežu do konferencije u Bandungu (Indonezija) 1955. godine, kada su države izrazile želju da ne budu uvučene u ideološki sukob Istoka i Zapada. Termin "Nesvrstani" skovao je indijski premijer Džavaharlal Nehru 1954. godine.
On je definisao pet postulata miroljubive koegzistencije (Pančšil) koje je prvobitno osmislio kineski premijer Džou Enlaj: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nenapadanje, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost uz uzajamnu korist i miroljubiva koegzistencija. Uz Nehrua i Josipa Broza Tita, čija je zasluga za osnivanje bila ključna, istaknuti lideri bili su i Gamal Abdel Naser (Egipat) i Sukarno (Indonezija).
Ciljevi i globalni uticaj
Pokret je vremenom narastao na 120 zemalja članica i 17 posmatrača, predstavljajući 55% svetske populacije i skoro dve trećine članica Ujedinjenih nacija. Fokus je bio na borbi za nacionalnu nezavisnost, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i suprotstavljanju imperijalizmu, kolonijalizmu, aparthejdu i blokovskoj politici.
Predsednik Tito je ulogu nesvrstanosti video kroz aktivnu međunarodnu saradnju, ističući da koegzistencija ne podrazumeva učmalost i puko "životarenje", već snažan uticaj malih i srednjih zemalja u okviru UN-a.
Kako Pokret nesvrstanih danas funkcioniše
Konferencije su se obično održavale svake tri godine. Nakon Beograda, usledio je Kairo 1964. godine sa 46 država (gde su dominirale teme arapsko-izraelskog i indijsko-pakistanskog sukoba), zatim Lusaka 1970. gde je pod uticajem zambijskog predsednika Keneta Kaunde formirana stalna organizacija, te Alžir 1973. na kom se pokret suočio sa naftnim šokom i ekonomskim realnostima.
Ipak, zbog brojnog članstva, dolazilo je do ozbiljnih razilaženja. Dok su osnivači predstavljali izvornu ideologiju nesvrstanosti, tokom sedamdesetih godina prošlog veka pokret je gubio kredibilitet usled uticaja država bliskih Sovjetskom Savezu. Na sastanku u Havani 1979. godine, pod vođstvom Fidela Kastra, raspravljalo se o "prirodnoj alijansi" sa SSSR-om.
Pokret je doživeo snažan unutrašnji udar iste godine kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, oko čega su članice imale oštro podeljene stavove.
Po završetku Hladnog rata, Pokret nesvrstanih morao je da pronađe novi smisao, preusmerivši se na ekonomsku saradnju zemalja u razvoju i očuvanje nezavisnosti od velikih centara moći.
Zemlje naslednice Jugoslavije pokazale su malo interesovanja za pokret; Slovenija ga je napustila 2004. ulaskom u EU, dok ostale bivše republike danas imaju status posmatrača. Jedina evropska država koja je ostala punopravna članica je Belorusija.
BONUS VIDEO:
