Srbin Tomo Krstović 22 puta izbegao smrt: Pao na sekiru, prevrnuo Fiću, davio se u Moravi, preživeo metak i strujni udar

U selu Riđage, u Moravičkom okrugu živi Tomo Krstović, čovek koji je, izgleda, nadmudrio sudbinu. Nećete verovati, majka je za njim zakukala 22 puta. Kao beba pao je naglavačke sa kreveta, davio se u Moravi, lomio noge, udarila ga je struja i leteo je u provalije, ali se svaki put vratio kući. Ima ljudi kojima život samo jednom podmetne nogu i nikada se ne oporave, ali ima i onih retkih kojima sudbina kao da stalno namešta ispite.

I verovatno bi mnogi posle samo jednog takvog susreta sa sudbinom ostali na mestu, ali ne i Tomislav. On bi samo ustao, otresao prašinu i nastavio dalje kao da ništa nije bilo. Jer, izgleda, ima ljudi koje ni život ne sme da pobedi.

Kao beba pao sa kreveta, a sa sedam godina se davio u Moravi

"Jedna baba je tada rekla mojoj majci: ‘Ako ovo dete ostane živo, svi će mrtvi ustati iz groba.’ Hvala Bogu, ostao sam živ", priseća se Tomo.

Samo šest godina kasnije davio se u Moravi. Iako mu je majka zabranila da ide na kupanje, Tomo ju je nije poslušao. Čim je zagazio u vodu, upao je u dubinu.

"Nešto mi je reklo da se rukama uhvatim za obalu. Zakačio sam se za kamen, podigao glavu iznad vode i udahnuo vazduh. Tako sam se spasao", priča on.

Šiljata letva mu se zarila u ruku

Kada je imao devet godina, pokušao je da pređe preko drvene ograde kako ne bi išao okolo. Trula letva je pukla pod njegovim nogama, a druga mu se zarila u desnu mišicu.

"Ostao sam da visim kao na čengelu. Majka je došla, podigla me i skinula sa letve. Rana je bila ogromna, kao kada se zakolje malo prase", kaže Tomo.

Iste noći je peške otišao da primi zaštitu protiv tetanusa, a zatim se vratio kući.

Pao sa četiri metra, sekira mu završila pored glave

Jedan od najopasnijih padova dogodio se 1968. godine, kada se Tomo popeo na bagrem kako bi pripremio hranu za zečeve. Grane su pukle, a on je sa visine od oko četiri metra pao naglavačke.

"Kada sam došao sebi, video sam sekiru okrenutu sečivom ka nebu, na samo dvadesetak centimetara od moje glave. Pored mene je bio i oštar panj. Mogao sam da nabijem glavu na njega i bilo bi gotovo", govori Tomo.

Metak mu proleteo pored glave

Smrt je izbegao i tokom služenja vojnog roka. Jedan vojnik je, misleći da je puška prazna, pritisnuo obarač, a metak je proleteo svega desetak centimetara od Tomove glave.

"On je dobio deset dana zatvora, a ja sam mogao da odem u ‘šareno selo’. Ali nije mi se dalo", kaže Tomo.

Preživeo sudar na motoru i prevrtanje "fiće"

Tomo je kasnije doživeo i tešku nezgodu na motoru, kada je na njega naletela "zastava 1300". Automobil ga je zakačio za prednji točak, nakon čega je pao, dok je motor bio potpuno uništen.

"Prati me neka luda sreća", kaže Tomo.

Tu, međutim, nije bio kraj. Vozeći "fiću" po kiši, proklizao je i prevrnuo se na krov. Izašao je kroz prozor, automobil vratio na točkove i nastavio svoj put .

"Ništa nije bilo ni ‘fići’ ni meni", zaključuje Tomo.

Umalo se ugušio

U aprilu 1982. godine Tomo se zamalo ugušio izduvnim gasovima dok je popravljao automobil u zatvorenoj garaži. Tri noći nije spavao jer je privatno popravljao automobile, a istovremeno redovno odlazio na posao u fabriku "Sloboda".

Kada je automobil ostavio upaljen kako bi se zagrejalo ulje, seo je i od umora zaspao. Pronašao ga je otac, koji je primetio da se Tomo guši, otvorio garažu i pozvao njegovog brata. Odmah su ga odvezli u bolnicu, gde mu je ukazana pomoć.

"Internista je rekao da bi za pet minuta bilo gotovo da me nisu dovezli. Bio sam hladan i imao sam boju kao mrtvac. Da mi nije bilo oca, ne bih preživeo", priča Tomo.

Pao sa merdevina i polomio pršljen

Još jednu tešku povredu doživeo je dok je sa merdevina visokih oko četiri metra brao šljive. Grana na koju su merdevine bile oslonjene iznenada je pukla, zbog čega se konstrukcija zarotirala, a Tomo pao na leđa.

"Pola metra od moje glave nalazila se bodljikava žica. Napukao mi je jedanaesti pršljen i mesec dana sam proveo na ortopediji", kaže on.

Lekari su mu po izlasku iz bolnice zabranili da podiže teret teži od 15 kilograma. Ipak, pošto nije imao nikoga da mu pomogne, morao je da nastavi da radi i peče rakiju.

Doživeo i strujni udar

Sa strujom se suočio još 1964. godine, dok je kao učenik šestog razreda pravio stonu lampu. Pošto njegova kuća tada nije imala struju, otišao je kod komšije kako bi isprobao lampu.

Iz nje je virila žica, a čim je dodirnuo prekidač, strujni udar ga je odbacio oko dva metra i izbacio kroz vrata.

"Mogao sam glavom ili leđima da udarim u zid i ko zna šta bi bilo. I to sam, ipak, preživeo", zaključuje Tomo.

Viljuškar mu slomio nogu

Dok je radio u fabrici "Sloboda", Tomo je popravljao viljuškar bugarske proizvodnje, nosivosti oko pet tona. Ušao je između motora i transmisije kako bi zamenio crevo hidraulike, dok je motor radio pod punim gasom.

"Nešto mi je govorilo: ‘Beži, Tomo!’ Počeo sam da se izvlačim između točkova i u poslednjoj sekundi sklonio nogu. Vozač je povukao ručicu, a viljuškar je skočio kao iz katapulta", priča Tomo.

Mašina mu je slomila desnu nogu, zbog čega je sedam i po meseci proveo na bolovanju. Da je samo nekoliko sekundi kasnije izašao, viljuškar bi ga pregazio.

Zaspao za volanom pored kanjona Morače

Tomo je umalo izgubio život i na putu ka Cetinju, gde je žutim "kecom" prevozio gajbe šljiva. Pošto tri noći nije spavao, planirao je da kod pumpe u Kolašinu stane i odmori se, ali je ipak nastavio vožnju.

"Posle kilometar ili dva sam zadremao. Odjednom sam čuo škripu i naglo pritisnuo kočnicu. Gajbe sa šljivama su od siline pale ispred automobila", priseća se on.

Automobil je, na njegovu sreću, skrenuo na desnu stranu puta. Sa leve strane nalazio se kanjon Morače i provalija duboka oko 100 metara.

"I tu sam imao sreće", zaključio je Tomo u svojoj životnoj ispovesti.

BONUS VIDEO:

 (MONDO)