Američki avion "lokid" iz Drugog svetskog rata, čiji se delovi čuvaju u depou Muzeja vazduhoplovstva, za sada neće putovati u Ameriku. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture povukao je u utorak rešenje kojim se dozvoljava izvoz ove letelice. Ovom odlukom prodaja retkog lovca je odložena, a poslednju reč imaće Ministarstvo kulture, pišu "Novosti".
Priča o prodaji delova američkog lovca, koji se čuva u depou surčinskog muzeja, kako bi se pribavila sredstva za sanaciju muzeja i zaštitu ostalih eksponata koji se u njemu čuvaju dobila je ovakav epilog.
Ovo je potvrdila i direktorka Zavoda Vera Pavlović Lončarski. Prema njenim rečima, ova ustanova nije znala da se delovi "lokida" tretiraju kao kulturna dobra.
"Rešenje o izvozu aviona doneto je na zahtev Muzeja vazduhoplovstva. Zahtev je potpisao direktor, tako da ništa nije bilo sumnjivo. Muzej, pritom, nije dostavio podatak da je reč o kulturnom dobru ili o prethodnoj zaštiti predmeta", objašnjava Pavlović Lončarski.
Odluka o povlačenju izdatog rešenja, kako ona tvrdi, Zavod je doneo tek kada je od Muzeja nauke i tehnike dobio podatak da je reč o kulturnom dobru.
"Rešenje smo povukli, a ukoliko je muzej vazduhoplovstva i dalje zainteresovan za izvoz, nadležno je Ministarstvo kulture", kaže direktorka.
Oduzimanje "pasoša" američkom lovcu epilog je pokušaja da Muzej vazduhoplovstva Beograd proda delove ovog aviona koji se čuvaju u njegovom depou u Surčinu.
Ova ustanova zaključila je posao sa privatnim Vazduhoplovnim istorijskim Muzejem iz Korone del Mar u Kaliforniji. Planirano je bilo da naš muzej Amerikancima ustupi delove "lokida", a zauzvrat dobije repliku prvog srpskog ratnog aviona "blerio 11" i oko 230.000 dolara u kešu.
Problem je, kako stvari stoje, nastao u Zavodu za zaštitu spomenika kulture koji je brzopleto i na svoju ruku odobrio izvoz. Na to ukazuju i u Ministarstvu kulture, gde tvrde da Zavod nije bio prava adresa za izdavanje dozvole za izvoz avionskih delova.
Kako je "Novostima" rečeno, da doneto rešenje nije povučeno ne bi imalo nikakvu pravnu snagu.
"Mišljenje Muzeja nauke i tehnike pribavili smo još 2009. godine, kada nas je prvi put kontaktirao američki muzej. Ova ustanova zaključila je tada da bi delovi "lokida" trebalo da ostanu u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
U Muzeju nauke i tehnike, koji je nadležan da "odvaga" da li predmeti značajni za kulturu mogu preko granice, međutim, kažu da u slučaju "lokid" - nisu konsultovani.
"Praksa je da Zavod za zaštitu spomenika kulture zatraži mišljenje od našeg muzeja kada odlučuje o izvozu predmeta koji imaju status kulturnih dobara", objasnila je direktorka Muzeja Sonja Zimonjić.
"Naše stručne komisije daju samo preporuku, koje nisu obavezne. Posle 2009. godine od nas niko nije zatražio mišljenje o otuđenju ovih predmeta.
Komisija Muzeja nauke i tehnike tada je dala svoje mišljenje prema kome su delovi potpuno muzeološki obrađeni. Preporuka komisije 2009. godine bila je da komadi iz surčinskog depoa čine delove jedinog takvog aviona na ovom prostoru i da bi trebalo da ostanu u zbirci našeg muzeja."
Glas protiv prodaje lovačkog aviona "lokid" digao je prethodnih dana i Mašinski fakultet, od koga je Muzej vazduhoplovstva na poklon dobio ovu letelicu. U ovoj ustanovi smatraju da je potrebno da se prodaja obustavi, kao i da se formira komisija koja bi tačno utvrdila ko je vlasnik ovog aviona i kakva će mu biti sudbina.
Mogućnost da delovi "lokida" budu sastavljeni u Srbiji ravna je nuli, i zato je posao sa muzejom u Kaliforniji dobar - smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.
"Replika "blerija" koju bi dobili od Amerikanaca bila bi izuzetno važna sledeće godine, kada slavimo vek avijacije u Srbiji, a ni suma koju bi muzej dobio nije mala", kaže Radić.
"Da je reč o dobrom aranžamanu svedoči i činjenica da cena kompletnog autentičnog aviona "galeb" na svetskom tržištu nikako ne može da pređe 50.000 evra", kaže Radić za "Novosti".
(MONDO)
Priča o prodaji delova američkog lovca, koji se čuva u depou surčinskog muzeja, kako bi se pribavila sredstva za sanaciju muzeja i zaštitu ostalih eksponata koji se u njemu čuvaju dobila je ovakav epilog.
Ovo je potvrdila i direktorka Zavoda Vera Pavlović Lončarski. Prema njenim rečima, ova ustanova nije znala da se delovi "lokida" tretiraju kao kulturna dobra.
"Rešenje o izvozu aviona doneto je na zahtev Muzeja vazduhoplovstva. Zahtev je potpisao direktor, tako da ništa nije bilo sumnjivo. Muzej, pritom, nije dostavio podatak da je reč o kulturnom dobru ili o prethodnoj zaštiti predmeta", objašnjava Pavlović Lončarski.
Odluka o povlačenju izdatog rešenja, kako ona tvrdi, Zavod je doneo tek kada je od Muzeja nauke i tehnike dobio podatak da je reč o kulturnom dobru.
"Rešenje smo povukli, a ukoliko je muzej vazduhoplovstva i dalje zainteresovan za izvoz, nadležno je Ministarstvo kulture", kaže direktorka.
Oduzimanje "pasoša" američkom lovcu epilog je pokušaja da Muzej vazduhoplovstva Beograd proda delove ovog aviona koji se čuvaju u njegovom depou u Surčinu.
Ova ustanova zaključila je posao sa privatnim Vazduhoplovnim istorijskim Muzejem iz Korone del Mar u Kaliforniji. Planirano je bilo da naš muzej Amerikancima ustupi delove "lokida", a zauzvrat dobije repliku prvog srpskog ratnog aviona "blerio 11" i oko 230.000 dolara u kešu.
Problem je, kako stvari stoje, nastao u Zavodu za zaštitu spomenika kulture koji je brzopleto i na svoju ruku odobrio izvoz. Na to ukazuju i u Ministarstvu kulture, gde tvrde da Zavod nije bio prava adresa za izdavanje dozvole za izvoz avionskih delova.
Kako je "Novostima" rečeno, da doneto rešenje nije povučeno ne bi imalo nikakvu pravnu snagu.
"Mišljenje Muzeja nauke i tehnike pribavili smo još 2009. godine, kada nas je prvi put kontaktirao američki muzej. Ova ustanova zaključila je tada da bi delovi "lokida" trebalo da ostanu u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.
U Muzeju nauke i tehnike, koji je nadležan da "odvaga" da li predmeti značajni za kulturu mogu preko granice, međutim, kažu da u slučaju "lokid" - nisu konsultovani.
"Praksa je da Zavod za zaštitu spomenika kulture zatraži mišljenje od našeg muzeja kada odlučuje o izvozu predmeta koji imaju status kulturnih dobara", objasnila je direktorka Muzeja Sonja Zimonjić.
"Naše stručne komisije daju samo preporuku, koje nisu obavezne. Posle 2009. godine od nas niko nije zatražio mišljenje o otuđenju ovih predmeta.
Komisija Muzeja nauke i tehnike tada je dala svoje mišljenje prema kome su delovi potpuno muzeološki obrađeni. Preporuka komisije 2009. godine bila je da komadi iz surčinskog depoa čine delove jedinog takvog aviona na ovom prostoru i da bi trebalo da ostanu u zbirci našeg muzeja."
Glas protiv prodaje lovačkog aviona "lokid" digao je prethodnih dana i Mašinski fakultet, od koga je Muzej vazduhoplovstva na poklon dobio ovu letelicu. U ovoj ustanovi smatraju da je potrebno da se prodaja obustavi, kao i da se formira komisija koja bi tačno utvrdila ko je vlasnik ovog aviona i kakva će mu biti sudbina.
Mogućnost da delovi "lokida" budu sastavljeni u Srbiji ravna je nuli, i zato je posao sa muzejom u Kaliforniji dobar - smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.
"Replika "blerija" koju bi dobili od Amerikanaca bila bi izuzetno važna sledeće godine, kada slavimo vek avijacije u Srbiji, a ni suma koju bi muzej dobio nije mala", kaže Radić.
"Da je reč o dobrom aranžamanu svedoči i činjenica da cena kompletnog autentičnog aviona "galeb" na svetskom tržištu nikako ne može da pređe 50.000 evra", kaže Radić za "Novosti".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
