Rigorozne kazne su rezervisane za obične građane, od njih su izuzeti predstavnici političke elite ili s njima povezani pojedinci, rečeno na skupu pravnika u Beogradu.
Amerikanizacija pravosuđa u Srbiji neće izaći na dobro, oni koji imaju para biće još jednakiji, rekao je direktor Insituta za uporedno pravo Jovan Ćirić na okruglom stolu "Jednaki pred sudom i zakonom: Država VS građanin" koji je danas održan u Beogradu.
Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević ponovila je više puta iznetu ocenu da reforma pravosuđa nije urađena na pravi način i da se zbog efikasnosti narušava kvalitet donetih presuda.
Prema njenim rečima, ono što je građanima potrebno da bi im pravda bila dostupna i da bi svi bili jednaki pred zakonom jesu fizička, finansijska i pravna dostupnost pravdi, kao i vremenska dostupnost, kao i da sud i tužilac treba da budu nezavisni i nepristrasni.
Boljević je rekla da kada se pogleda struktura presuda o kojima je sud u Strazburu doneo odluku vidi se da se samo
1/4 tih odluka odnosi na suđenje u razumnom roku, a čak 3/4 na povredu prava na pravično suđenje i povredu ostalih prava.
"To znači da u 3/4 predmeta koje je sud u Strazburu razmatrao nije bio pružen odgovarajući kvalitet pravne zaštite, odgovarajuća stručnost ili nisu bili obezbeđeni odgovarajući uslovi da sud sudi", precizirala je ona.
Boljević je zaključila da će se insistiranjem na brzini povećavati broj povreda materijalnog prava i prava na pravično suđenje.
Sudija i portparol Prvog osnovnog suda Ivana Ramić naglasila je da, kada je reč o sudu iz kojeg dolazi, a koji, kako je ocenila može da bude reper u zemlji, i ocenila da stranke više insistiranje na brzini od države.
"Ne bih se složila da to automatski ide na uštrb kvaliteta.
Zvaničan podatak je da je u 2011. godini kada je reč o krivičnim odlukama kvalitet 90,12 odsto, da je po žalbama razmatrano 2016 predmeta, od čega je potvrđeno 1236, preinačeno 317, a ukinuto 417", rekla je Ramić.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić naglasio je da su prava pitanja da li u pravosuđu postoje "impulsi" koji upućuju da na to da su rigorozne mere rezervisane samo na obične građane, a da su od toga izuzeti predstavnici političke, društvene elite ili pojedinci koji imaju veze sa političkim strankama ili pokretima.
"Čini mi se da je odgovor na sva pitanja pozitivan", rekao je Šabić i dodao da to pokazuju i statistički podaci o broju pokrenutih i nepokrenutih postupaka kada je reč o delu društva koji zovemo "politička elita".
On je podsetio da je pre godinu i po dana pokrenuo postupak protiv 14 ministara, istakavši da je samo za jedna izrečena presuda , dok će ostali zastareti.
Takođe, naglasio je Šabić, različit tretman postoji i kada je reč o običnim građanima i pripadnicima društvene elite, pa tako neke osobe dobijaju "narukvicu" a neki slučajevi zastarevaju jer je neko "ovo ili ono"
"Ako bih ja odlučio da proneverim budžet poverenika za informacije i onda se dogovorim sa tužilaštvom da vratim pola tih para a da kod kuće presedim godinu dana sa narukvicom, bolji posao ne bih u životu mogao da sklopim", rekao je Šabić.
Prema rečima Šabića zabrinjava i odsustvo transparentnosti u radu.
Direktor Insituta za uporedno pravo Jovan Ćirić ocenio je da reforma srpskog pravosuđa predstavlja neku vrstu "amerikanizacije" istakavši da se tako u naš pravosudni sistem, ali i u pravosudne sisteme nekih evropskih zemalja, uvode stvari koje su karakteristične za američki pravni sistem.
On je rekao da u Americi crnačka populacija, a kod nas će, ako se reforma pravosuđa nastavi na ovaj način, Romi i neke druge socijalne kategorije, zbog nedostatka finansijskih sredstava i nemogućnosti da angažuju dobre advokatske završavati u zatvorima dok će stvarni kriminalci ostati slobodni.
"Amerikanizacija pravosuđa u Srbiji neće izaći na dobro.Oni koji imaju para biće još jednakiji", smatra on.
Ćirić je rekao i da je Srbija zemlja sa "relativno najvećim brojem" predmeta pred sudom u Strazburu, koji je, kako je rekao od 2008. kada je iznosio 1,66 odsto predmeta po glavi stanovnika rastao da bi 2011. dostigao broj od 5,10 odsto.
Pomoćnik ministra pravde Srbije Vojkan Simić rekao je da do kraja godine očekuje donošenje svih zakona potrebnih za zaokruživanje reforme pravosuđa u Srbiji.
On je naglasio da je interes Ministarstva pravde da ostvari pravnu državu i vladavinu prava u Srbiji, ali i da nae pravosuđe uskladi sa evropskim.
Današnji okrugli sto deo je projekta "Evropska Unija i pravna država", a organizovali su ga Fondacija Konrad Adenauer i Balkan medija tim.
(Fonet)
Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević ponovila je više puta iznetu ocenu da reforma pravosuđa nije urađena na pravi način i da se zbog efikasnosti narušava kvalitet donetih presuda.
Prema njenim rečima, ono što je građanima potrebno da bi im pravda bila dostupna i da bi svi bili jednaki pred zakonom jesu fizička, finansijska i pravna dostupnost pravdi, kao i vremenska dostupnost, kao i da sud i tužilac treba da budu nezavisni i nepristrasni.
Boljević je rekla da kada se pogleda struktura presuda o kojima je sud u Strazburu doneo odluku vidi se da se samo
1/4 tih odluka odnosi na suđenje u razumnom roku, a čak 3/4 na povredu prava na pravično suđenje i povredu ostalih prava.
"To znači da u 3/4 predmeta koje je sud u Strazburu razmatrao nije bio pružen odgovarajući kvalitet pravne zaštite, odgovarajuća stručnost ili nisu bili obezbeđeni odgovarajući uslovi da sud sudi", precizirala je ona.
Boljević je zaključila da će se insistiranjem na brzini povećavati broj povreda materijalnog prava i prava na pravično suđenje.
Sudija i portparol Prvog osnovnog suda Ivana Ramić naglasila je da, kada je reč o sudu iz kojeg dolazi, a koji, kako je ocenila može da bude reper u zemlji, i ocenila da stranke više insistiranje na brzini od države.
"Ne bih se složila da to automatski ide na uštrb kvaliteta.
Zvaničan podatak je da je u 2011. godini kada je reč o krivičnim odlukama kvalitet 90,12 odsto, da je po žalbama razmatrano 2016 predmeta, od čega je potvrđeno 1236, preinačeno 317, a ukinuto 417", rekla je Ramić.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić naglasio je da su prava pitanja da li u pravosuđu postoje "impulsi" koji upućuju da na to da su rigorozne mere rezervisane samo na obične građane, a da su od toga izuzeti predstavnici političke, društvene elite ili pojedinci koji imaju veze sa političkim strankama ili pokretima.
"Čini mi se da je odgovor na sva pitanja pozitivan", rekao je Šabić i dodao da to pokazuju i statistički podaci o broju pokrenutih i nepokrenutih postupaka kada je reč o delu društva koji zovemo "politička elita".
On je podsetio da je pre godinu i po dana pokrenuo postupak protiv 14 ministara, istakavši da je samo za jedna izrečena presuda , dok će ostali zastareti.
Takođe, naglasio je Šabić, različit tretman postoji i kada je reč o običnim građanima i pripadnicima društvene elite, pa tako neke osobe dobijaju "narukvicu" a neki slučajevi zastarevaju jer je neko "ovo ili ono"
"Ako bih ja odlučio da proneverim budžet poverenika za informacije i onda se dogovorim sa tužilaštvom da vratim pola tih para a da kod kuće presedim godinu dana sa narukvicom, bolji posao ne bih u životu mogao da sklopim", rekao je Šabić.
Prema rečima Šabića zabrinjava i odsustvo transparentnosti u radu.
Direktor Insituta za uporedno pravo Jovan Ćirić ocenio je da reforma srpskog pravosuđa predstavlja neku vrstu "amerikanizacije" istakavši da se tako u naš pravosudni sistem, ali i u pravosudne sisteme nekih evropskih zemalja, uvode stvari koje su karakteristične za američki pravni sistem.
On je rekao da u Americi crnačka populacija, a kod nas će, ako se reforma pravosuđa nastavi na ovaj način, Romi i neke druge socijalne kategorije, zbog nedostatka finansijskih sredstava i nemogućnosti da angažuju dobre advokatske završavati u zatvorima dok će stvarni kriminalci ostati slobodni.
"Amerikanizacija pravosuđa u Srbiji neće izaći na dobro.Oni koji imaju para biće još jednakiji", smatra on.
Ćirić je rekao i da je Srbija zemlja sa "relativno najvećim brojem" predmeta pred sudom u Strazburu, koji je, kako je rekao od 2008. kada je iznosio 1,66 odsto predmeta po glavi stanovnika rastao da bi 2011. dostigao broj od 5,10 odsto.
Pomoćnik ministra pravde Srbije Vojkan Simić rekao je da do kraja godine očekuje donošenje svih zakona potrebnih za zaokruživanje reforme pravosuđa u Srbiji.
On je naglasio da je interes Ministarstva pravde da ostvari pravnu državu i vladavinu prava u Srbiji, ali i da nae pravosuđe uskladi sa evropskim.
Današnji okrugli sto deo je projekta "Evropska Unija i pravna država", a organizovali su ga Fondacija Konrad Adenauer i Balkan medija tim.
(Fonet)
