Na dan početka proleća, sunce u Beogradu izali u pet časova i 41 minut, a zaći će u 17 časova i 51 minut, što znači da će obdanica trajati 12 časova i 10 minuta, a noć 11 časova i 50 minuta.

"Na dan prolećne ravnodnevnice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer zemlja poseduje atmosferu koja prividno uzdiže sunce iznad horizonta", objasnili su u Astronomskom društvu "Ruđer Bošković".

Proleće, koje nam je po temperatuiri stiglo nešto pre kalendara, jedno je od godišnjih doba koje po konvenciji na severnoj Zemljinoj polulopti traje tokom dela marta, celog aprila, maja i dela juna.

Za prvi dan proleća u Srbiji meteorolozi su najavili sunčano i toplo vreme sa maksimalnom temperaturom koja će se kretati iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine i dostizati oko 20 stepeni.

Sa prolećem nam za vikend stiže i letnje računanje vremena.

Ono u Evropi, u zemljama koje na taj način pokušavaju da uštede energiju, počinje u noći između 24. i 25. marta, navodi se na sajtu Direkcije za mere i dragocene metale.

U noći između subote i nedelje časovnike u 2:00 treba pomeriti jedan sat unapred, na 3:00.

Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do 28. oktobra.

U Srbiji je letnje računanje vremena prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre šest godina donet je novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, kako bi se uštedela energija time što će se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati "premestiti" na veče.

Islanđani se tradicionalno ne bave ovim "tricama" oko poremeranja časovnika a od prošle godine i Rusi su ostali na letnjem vremenu cele godine tako da sada nemaju čemiu da se "vrate".

(MONDO/agencije)