Da bi se jedna fasada u gradu sredila potrebno je izdvojiti oko 1.500 dinara po kvadratnom metru, a jedan lak u spreju košta između 600 i 1.500 dinara. Sa jednim sprejom se može naružiti više zgrada, a dovoljna je samo jedna linija, recimo crvene boje, da bi ceo objekat izgledao ružno, a rad i novac uložen u njegovo sređivanje bio obesmišljen.
Poruke ispisane na zidovima po gradu su često neinteligentne, uvredljive, a gotovo bez izuzetka nepismene. Uglavnom mlađe osobe žvrljaju grad. Njihovi roditelji će za to okriviti društvo, sistem, političare... ali istina je da osnovno vaspitanje dolazi upravo iz kuće.
Zbog čega bi neko došao na ideju da uništava fasadu ili spomenik? Razlog za to ima više aspekata smatra psiholog Anika Gaković, predavač departmana za psihologiju na Fakultetu za medije i komunikacije.
"Prvi aspekt toga je da mi postojimo kroz svoj jezik, odnosno da mi kroz korišćenje jezika pokazujemo ko smo i šta nam je važno, šta su naše misli. Drugi aspekt je da postoji ta javnost i kada se nešto napiše na zgradi kao na transparentu to dobija element reklame, a treći aspekt je da postoji i želja za ispoljavanjem agresije i želja za uništavanjem."
Dugo godina popularan grafit bio je onaj koji se nalazio na jednoj zgradi u tadašnjoj ulici Srpskih vladara, a današnjoj Kralja Milana, u blizini Slavije, "Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju". Kasnije su se pojavljivali i manje lucidni ali jednako popularni grafiti kao što je bio grafit "Zuba je kralj Beograda" koji je pratio i nastavak "Zuba je kralj Beograda, a ko je kraljica?"
Danas te lucidnosti nema toliko. Komunalna policija ne pravi razliku među grafitima koji ispoljavaju neki politički stav i običnih grafičkih prikaza, a koji "ukrašavaju" objekte i u najužem gradskom jezgru, kaže načelnica Komunalne policije Gorjana Obrenović.
"Ti grafiti imaju vrlo čudnu sadržinu, to je obično "volim te Miro, mrzim te Miro" ili "zakazujem ti sastanak", postoje naravno i grafiti koji imaju određenu političku sadržinu, bitno je da mi ne pravimo razliku kakvi su ti grafiti"
Zakon koji sankcioniše ovakvo delo vrlo je jasan.
Članom 9. stav 1. Odluke o komunalnom redu zabranjeno je spoljne delove zgrade oštećivati, ispisivati, crtati, lepiti plakate, prljati ih ili na drugi način narušavati njihov izgled.
Ukoliko prekršite neku od zabrana iz člana devet očekuju vas paprene kazne, a često ispaštaju nevini, ukoliko je grafit ispisan na zgradi koju u poseduje ili uzima u zakup preduzetnik, on mora da "odreši kesu" .
Za pravno lice kazne se kreću od 50.000 do 1.000.000 dinara, visoka kazna je i za preduzetnika i ide od 5.000 do 250.000 dinara, a nimalo zanemarljive kazne nisu ni one koje su predviđene za fizička lica i kreću se u rasponu od 2.500 do 75.000 dinara.
Za isti prekršaj ovlašćeno lice može naplatiti kaznu na licu mesta. Za pravno lice i preduzetnika kazna iznosi 20.000 dinara, a za fizičko lice je 5.000 dinara.
Nažalost, zakon se ne može uvek sprovoesti do kraja.
"Ipak, retko kada se dešavalo da kazna bude naplaćena na licu mesta", kaže Gorjana Obrenović. To u praksi znači da kada nisu naplaćene na licu mesta onda to prerasta u zahtev sudiji za prekršaje koji će kasnije u postupku odlučiti o visini kazne.
Sa besmislenim žvrljanjem zidova i spomenika se na slaže ni street art umetnica TKV, "Ne vidim razlog ni potrebu da se crta po nekom spomeniku, po meni je to van svake pameti. Ovaj grad je već sam po sebi dovoljno unakažen, što arhitekturom, što nepoštovanjem prostora i nebrigom o javnim stvarima."
Njujork recimo ima zanimljivo rešenje za prevenciju žvrljanja kaže psiholog Anika Gaković.
Gradonačelnik Njujorka je finansirao da se u metrou grafiti skidaju, jer bi se time omogućilo da se to nasilje ne širi. Kada postoji jedna destrukcija onda to može biti inspiracija za dalje forme destrukcije i agresije.
Uništavanje zgrada treba nekako sprečiti, ali kako? Represija retko kada, osim u totalitarnim režimima, dovede do željenih rezultatata. Kazne treba da postoje, ali one nisu najvažnije smatra načelnica komunalne policije Gorjana Obrenović.
"Nije najvažnije naplatiti kaznu, to je najmanji problem. Bitno je da se naučimo da to ne smemo da radimo. Svi kažu da žele da žive u čistom i urednom gradu ali onda zajedno moramo da se trudimo da to zaista i bude tako.
Ukoliko ipak imate neizdrživu potrebu da crtate po zidovima, onda biste mogli da pokušate sa street artom, crtajući murale. U Beogradu postoje mesta koja su predviđena za tako nešto. Na taj način biste mogli da neke zapuštene i zaboravljene prostore oplemenite. Tako biste mogli da otkrijete možda i svoju umetničku stranu, a takođe i svoju poruku da pošaljete na originalan način.
(MONDO/Dušan Hadži Nikolić)
Poruke ispisane na zidovima po gradu su često neinteligentne, uvredljive, a gotovo bez izuzetka nepismene. Uglavnom mlađe osobe žvrljaju grad. Njihovi roditelji će za to okriviti društvo, sistem, političare... ali istina je da osnovno vaspitanje dolazi upravo iz kuće.
Zbog čega bi neko došao na ideju da uništava fasadu ili spomenik? Razlog za to ima više aspekata smatra psiholog Anika Gaković, predavač departmana za psihologiju na Fakultetu za medije i komunikacije.
"Prvi aspekt toga je da mi postojimo kroz svoj jezik, odnosno da mi kroz korišćenje jezika pokazujemo ko smo i šta nam je važno, šta su naše misli. Drugi aspekt je da postoji ta javnost i kada se nešto napiše na zgradi kao na transparentu to dobija element reklame, a treći aspekt je da postoji i želja za ispoljavanjem agresije i želja za uništavanjem."
Dugo godina popularan grafit bio je onaj koji se nalazio na jednoj zgradi u tadašnjoj ulici Srpskih vladara, a današnjoj Kralja Milana, u blizini Slavije, "Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju". Kasnije su se pojavljivali i manje lucidni ali jednako popularni grafiti kao što je bio grafit "Zuba je kralj Beograda" koji je pratio i nastavak "Zuba je kralj Beograda, a ko je kraljica?"
Danas te lucidnosti nema toliko. Komunalna policija ne pravi razliku među grafitima koji ispoljavaju neki politički stav i običnih grafičkih prikaza, a koji "ukrašavaju" objekte i u najužem gradskom jezgru, kaže načelnica Komunalne policije Gorjana Obrenović.
"Ti grafiti imaju vrlo čudnu sadržinu, to je obično "volim te Miro, mrzim te Miro" ili "zakazujem ti sastanak", postoje naravno i grafiti koji imaju određenu političku sadržinu, bitno je da mi ne pravimo razliku kakvi su ti grafiti"
Zakon koji sankcioniše ovakvo delo vrlo je jasan.
Članom 9. stav 1. Odluke o komunalnom redu zabranjeno je spoljne delove zgrade oštećivati, ispisivati, crtati, lepiti plakate, prljati ih ili na drugi način narušavati njihov izgled.
Ukoliko prekršite neku od zabrana iz člana devet očekuju vas paprene kazne, a često ispaštaju nevini, ukoliko je grafit ispisan na zgradi koju u poseduje ili uzima u zakup preduzetnik, on mora da "odreši kesu" .
Za pravno lice kazne se kreću od 50.000 do 1.000.000 dinara, visoka kazna je i za preduzetnika i ide od 5.000 do 250.000 dinara, a nimalo zanemarljive kazne nisu ni one koje su predviđene za fizička lica i kreću se u rasponu od 2.500 do 75.000 dinara.
Za isti prekršaj ovlašćeno lice može naplatiti kaznu na licu mesta. Za pravno lice i preduzetnika kazna iznosi 20.000 dinara, a za fizičko lice je 5.000 dinara.
Nažalost, zakon se ne može uvek sprovoesti do kraja.
"Ipak, retko kada se dešavalo da kazna bude naplaćena na licu mesta", kaže Gorjana Obrenović. To u praksi znači da kada nisu naplaćene na licu mesta onda to prerasta u zahtev sudiji za prekršaje koji će kasnije u postupku odlučiti o visini kazne.
Sa besmislenim žvrljanjem zidova i spomenika se na slaže ni street art umetnica TKV, "Ne vidim razlog ni potrebu da se crta po nekom spomeniku, po meni je to van svake pameti. Ovaj grad je već sam po sebi dovoljno unakažen, što arhitekturom, što nepoštovanjem prostora i nebrigom o javnim stvarima."
Njujork recimo ima zanimljivo rešenje za prevenciju žvrljanja kaže psiholog Anika Gaković.
Gradonačelnik Njujorka je finansirao da se u metrou grafiti skidaju, jer bi se time omogućilo da se to nasilje ne širi. Kada postoji jedna destrukcija onda to može biti inspiracija za dalje forme destrukcije i agresije.
Uništavanje zgrada treba nekako sprečiti, ali kako? Represija retko kada, osim u totalitarnim režimima, dovede do željenih rezultatata. Kazne treba da postoje, ali one nisu najvažnije smatra načelnica komunalne policije Gorjana Obrenović.
"Nije najvažnije naplatiti kaznu, to je najmanji problem. Bitno je da se naučimo da to ne smemo da radimo. Svi kažu da žele da žive u čistom i urednom gradu ali onda zajedno moramo da se trudimo da to zaista i bude tako.
Ukoliko ipak imate neizdrživu potrebu da crtate po zidovima, onda biste mogli da pokušate sa street artom, crtajući murale. U Beogradu postoje mesta koja su predviđena za tako nešto. Na taj način biste mogli da neke zapuštene i zaboravljene prostore oplemenite. Tako biste mogli da otkrijete možda i svoju umetničku stranu, a takođe i svoju poruku da pošaljete na originalan način.
(MONDO/Dušan Hadži Nikolić)
"Neko je bio predsednik Partizana, pa je išao na proslave i mečeve": Čović progovorio o odnosu sa crno-belima
"Srbija će najkasnije do kraja meseca imati selektora": Nebojša Čović otkrio sa kim pregovara
Šok odluka Evrolige: Kampaco suspendovan, ali kad je srušio Partizan!
Mondo ukrštenica za 14. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ovako izgleda zapušten restoran Jovane Jeremić: Komšije razvezale jezik, sa sinom ne pričaju, a sa voditeljkom?