Jednom broju evropskih jezika, a među njima i srpskom, preti digitalno izumiranje, jer ne postoji šira podrška, upozoreno u najnovijoj studiji eksperata za jezičke tehnologije.
Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno, saopštio je beogradski Matematički fakultet, član mreže.
U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška jezičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa.
Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti. Ni za jedan jezik nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra".
Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška".
Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika.
Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja.
"Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", navodi se u saopštenju.
Evropski dan jezika, ustanovljen u Savetu Evrope 2001. godine, obeležava se 26. septembra radi skretanja pažnje na lingvističko bogatstvo starog kontinenta.
Inače, prema podacima, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu.
U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se na primer na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.
(Tanjug, ilustracija MONDO)
U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška jezičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa.
Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti. Ni za jedan jezik nije zaključeno da postoji "odlična podrška", ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška "dobra".
Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji "umerena podrška".
Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji "fragmentarna podrška", što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika.
Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije, navodi se u saopštenju i ističe da je Evropa uspela da ukloni gotovo sve granice između pojedinih zemalja.
"Međutim, jedna granica još postoji i čini se neprobojnom, to je nevidljiva granica koju predstavljaju jezičke barijere i koja ometa slobodan protok znanja i informacija", navodi se u saopštenju.
Evropski dan jezika, ustanovljen u Savetu Evrope 2001. godine, obeležava se 26. septembra radi skretanja pažnje na lingvističko bogatstvo starog kontinenta.
Inače, prema podacima, u Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu.
U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se na primer na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.
(Tanjug, ilustracija MONDO)
