Vukašin Obradović smatra da je izjavom o povlačenju iz medija Ivica Dačić pokazuje ili neznanje ili nespremnost za reforme.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović rekao je podgoričkom nedeljniku Monitor da nedavna izjava premijera Srbije Ivice Dačića o povlačenju države iz medija, izuzev iz RTS i Tanjuga, "pokazuje ili elementarno neznanje ili prikrivenu nameru da se pronađe opravdanje za nesprovođenje medijskih reformi".
"Dačić je u toj svojoj 'analizi', uz RTS, naveo i Tanjug, što pokazuje ili elementarno neznanje ili prikrivenu nameru da se pronađe opravdanje za nesprovođenje medijskih reformi", precizirao je Obradović.
Njemu se "čini da je ovo drugo u pitanju, jer ne možete u istu ravan stavljati javni servis i državnu, da ne kažem 'dvorsku' agenciju".
Prema rečima Obradovića, država ne može da se povuče iz RTS jer ona, po definiciji, i ne treba da bude u javnom servisu.
"Upravo suprotno. Stabilan način finansiranja javnog servisa osigurava njegovu nezavisnost od države, odnosno vlasti", objasnio je Obradović.On smatra da se baš zato i odlaže rešavanje ovog problema, jer sve dok RTS zavisi od države postojaće mogućnost da se utiče na uređivačku politiku javnog servisa.
"Zašto Dačić, umesto žalopojki nad zlehudom sudbinom RTS, nije pozvao građane da plaćaju pretplatu ili predložio neki drugi model finansiranja", upitao je Obradović.
Javni servis je javno dobro, podsetio je Obradović, i kao što morate da održavate puteve, isto tako morate da osigurate stabilan izvor prihoda za javni servis.
"Tehničko je pitanje da li će to biti pretplata, taksa ili neki treći model. Pogledajte Hrvatsku, HRT se finansira iz takse, uz naplativost od oko 97 odsto", naglasio je Obradović.
"Posebna priča je Tanjug", ocenio je Obradović i napomenuo da u "Srbiji (još) postoje dve agencije koje pružaju iste usluge, a prepuštene su tržištu i nelojalnoj konkurenciji Tanjuga".
"Umesto vlasničke transformacije ili pretvaranja u vladin biro, Tanjug se subvencioniše ogromnim budžetskim sredstvima", ukazao je Obradović, koji smatra da je sasvim jasno kako država može da pomogne medijima.
Najpre, tako što će se povući iz vlasništva u medijima, objasnio je Obradović, a medije pomagati tako što će definisati i štititi javni interes preko javnih konkursa i projektnog finansiranja.
"Dakle, te iste pare koje sada daje Tanjugu i silesiji javnih medijskih preduzeća, usmeravaće ponovo u medije, ali na drugi način koji neće podrazumevati kupovinu političke poslušnosti", rekao je Obradović.
To nema veze sa ekonomskom krizom, ocenio je Obradović, već sa činjenicom da li postoji politička volja da se vlast odrekne uticaja na medije koji joj omogućava postojeći sistem.
(Fonet Foto Fonet)
"Dačić je u toj svojoj 'analizi', uz RTS, naveo i Tanjug, što pokazuje ili elementarno neznanje ili prikrivenu nameru da se pronađe opravdanje za nesprovođenje medijskih reformi", precizirao je Obradović.
Njemu se "čini da je ovo drugo u pitanju, jer ne možete u istu ravan stavljati javni servis i državnu, da ne kažem 'dvorsku' agenciju".
Prema rečima Obradovića, država ne može da se povuče iz RTS jer ona, po definiciji, i ne treba da bude u javnom servisu.
"Upravo suprotno. Stabilan način finansiranja javnog servisa osigurava njegovu nezavisnost od države, odnosno vlasti", objasnio je Obradović.On smatra da se baš zato i odlaže rešavanje ovog problema, jer sve dok RTS zavisi od države postojaće mogućnost da se utiče na uređivačku politiku javnog servisa.
"Zašto Dačić, umesto žalopojki nad zlehudom sudbinom RTS, nije pozvao građane da plaćaju pretplatu ili predložio neki drugi model finansiranja", upitao je Obradović.
Javni servis je javno dobro, podsetio je Obradović, i kao što morate da održavate puteve, isto tako morate da osigurate stabilan izvor prihoda za javni servis.
"Tehničko je pitanje da li će to biti pretplata, taksa ili neki treći model. Pogledajte Hrvatsku, HRT se finansira iz takse, uz naplativost od oko 97 odsto", naglasio je Obradović.
"Posebna priča je Tanjug", ocenio je Obradović i napomenuo da u "Srbiji (još) postoje dve agencije koje pružaju iste usluge, a prepuštene su tržištu i nelojalnoj konkurenciji Tanjuga".
"Umesto vlasničke transformacije ili pretvaranja u vladin biro, Tanjug se subvencioniše ogromnim budžetskim sredstvima", ukazao je Obradović, koji smatra da je sasvim jasno kako država može da pomogne medijima.
Najpre, tako što će se povući iz vlasništva u medijima, objasnio je Obradović, a medije pomagati tako što će definisati i štititi javni interes preko javnih konkursa i projektnog finansiranja.
"Dakle, te iste pare koje sada daje Tanjugu i silesiji javnih medijskih preduzeća, usmeravaće ponovo u medije, ali na drugi način koji neće podrazumevati kupovinu političke poslušnosti", rekao je Obradović.
To nema veze sa ekonomskom krizom, ocenio je Obradović, već sa činjenicom da li postoji politička volja da se vlast odrekne uticaja na medije koji joj omogućava postojeći sistem.
(Fonet Foto Fonet)
