Uvođenje krivičnog dela nezakonito bogaćenje u Krivični zakonik pomoglo bi u borbi države protiv korupcije i kriminala, ocenjeno je konferenciji Agencije za borbu protiv korupcije.
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić istakao je da nezakonito bogaćenje narušava red, sigurnost i stabilnost zemlje.
"Gde god imate tu pojavu (bogaćenje) koja se raširila, to društvo je u velikim problemima. Nezakonito bogaćenje produbljuje razlike u jednom društvu i uspostavlja dominaciju društvene nejednakosti, gde se izdvaja mali procenat osiono i oholo bogatih i ogroman procenat siromašnih i bednih", objasnio je Čupić.
Zato je, kako je rekao, neophodno zakonski pratiti bogaćenje kroz proveru imovine, kako ne bi nastajalo na nelegalan način.
Provera imovine, prema njegovim rečima, potrebna je iz pet razloga, a prvi je zbog bogaćenja koje nastaje otimačinama, krađom, ratnim profiterstvom.
"Takođe je provera imovine neophodna zbog trgovine opasnim materijalima i sredstvima, ali i zbog ilegalnih radnji koje narušavaju pravila ekonomskog i privrednog života", naglasio je Čupić.
On je dodao da imovinu treba pratiti i zbog zloupotrebe službenog položaja funkcija u organizovanju društva i zbog korupcije koja razara društveni i politički život.
Da bi se pratilo i sprečilo nelegalno bogaćenje, kaže Čupić, potrebno ga je pravno regulisati i to prvo ga uvrstiti u Ustav, ali i doneti poseban zakon o poreklu imovine.
"Treba amandmanom dopuniti Ustav da je nelegalno bogaćenje delo koje nezastareva", rekao je Čupić.
Taj zakon, kako je objasnio, kada su u pitanju funkcioneri, omogućava da se prati njihova imovina, odnosno način na koji stiču imovinu.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić izjavio je da postoji nekoliko zakona koji su u funkciji borbe protiv korupcije, poput Krivičnog zakona.
Tu je i zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću i nastojimo da ga učinimo efikasnijim, primenimo po međunarodnim pravnim standardima, učinimo ustavnim i zakonitim, objasnio je Nikolić i dodao taj zakon nije "zakon otimanja, nego zakon gde državni organi moraju da pokažu stručnost i sposobnost da dokažu nezakonito stečenu imovinu, onu koja proističe iz krivičnog dela".
Prema njegovim rečima, taj zakon je i bio u javnoj raspravi i dodao da će u paketu krivičnih zakona biti na prolećnom zasedanju, odnosno martu.
"Elementi inkriminacije krivičnog dela koje bi bilo nazvano nezakonito bogaćenje su predviđeni i imaju svoje izvore u međunarodnim pravnim aktima i to u Konvenciji UN. Ta konvencija predviđa fakultativu obavezu država ugovornica da razmotre mogućnost uvođenja ovog krivičnog dela. Njegovim uvođnjem bi se znatno olakašalo dokazivanje, odnosno relativno lako bi se dolazilo do osude", ukazao je Nikolić.
Šef odseka za unakrsnu proveru poreske imovine Dragi Grujić, govoreći o Pravilniku o unakrsnoj proveri imovine kazao je da u oni u Poreskoj upravi nemaju mnogo iskustva o unakrsnoj proveri i dodao da ne postoji Zakon o unakrsnoj proveri imovine.
"Ono što sada postoji je zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku u okviru koga je u nekoliko članova predviđena metoda unakrsne procene radi utvrđivanja poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode", objasnio je on.
Grujić je istakao da se tom metodom prati imovina stečena u određenom periodu.
Govoreći o praksi sa kojom se sudije sreću, sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović kazala je da imaju problem dokazivanja određenih krivičnih dela.
"Možemo da uvedemo novi zakonski član, ali će on onda važiti od trenutka kada bude uvedena za postupanja radnje lica od tog trenutka. Jedan od osnova krivičnog zakonodavstva mora biti i jeste načelo zakonistosti i mi to ne možemo ni u kojoj situaciji narušavati. Znači potpuno ne važi ni retroaktiovnost primene krivičknog zakona", zaključila je Sinanović
(Tanjug, foto: Fonet/Božidar Petrović)
"Gde god imate tu pojavu (bogaćenje) koja se raširila, to društvo je u velikim problemima. Nezakonito bogaćenje produbljuje razlike u jednom društvu i uspostavlja dominaciju društvene nejednakosti, gde se izdvaja mali procenat osiono i oholo bogatih i ogroman procenat siromašnih i bednih", objasnio je Čupić.
Zato je, kako je rekao, neophodno zakonski pratiti bogaćenje kroz proveru imovine, kako ne bi nastajalo na nelegalan način.
Provera imovine, prema njegovim rečima, potrebna je iz pet razloga, a prvi je zbog bogaćenja koje nastaje otimačinama, krađom, ratnim profiterstvom.
"Takođe je provera imovine neophodna zbog trgovine opasnim materijalima i sredstvima, ali i zbog ilegalnih radnji koje narušavaju pravila ekonomskog i privrednog života", naglasio je Čupić.
On je dodao da imovinu treba pratiti i zbog zloupotrebe službenog položaja funkcija u organizovanju društva i zbog korupcije koja razara društveni i politički život.
Da bi se pratilo i sprečilo nelegalno bogaćenje, kaže Čupić, potrebno ga je pravno regulisati i to prvo ga uvrstiti u Ustav, ali i doneti poseban zakon o poreklu imovine.
"Treba amandmanom dopuniti Ustav da je nelegalno bogaćenje delo koje nezastareva", rekao je Čupić.
Taj zakon, kako je objasnio, kada su u pitanju funkcioneri, omogućava da se prati njihova imovina, odnosno način na koji stiču imovinu.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić izjavio je da postoji nekoliko zakona koji su u funkciji borbe protiv korupcije, poput Krivičnog zakona.
Tu je i zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću i nastojimo da ga učinimo efikasnijim, primenimo po međunarodnim pravnim standardima, učinimo ustavnim i zakonitim, objasnio je Nikolić i dodao taj zakon nije "zakon otimanja, nego zakon gde državni organi moraju da pokažu stručnost i sposobnost da dokažu nezakonito stečenu imovinu, onu koja proističe iz krivičnog dela".
Prema njegovim rečima, taj zakon je i bio u javnoj raspravi i dodao da će u paketu krivičnih zakona biti na prolećnom zasedanju, odnosno martu.
"Elementi inkriminacije krivičnog dela koje bi bilo nazvano nezakonito bogaćenje su predviđeni i imaju svoje izvore u međunarodnim pravnim aktima i to u Konvenciji UN. Ta konvencija predviđa fakultativu obavezu država ugovornica da razmotre mogućnost uvođenja ovog krivičnog dela. Njegovim uvođnjem bi se znatno olakašalo dokazivanje, odnosno relativno lako bi se dolazilo do osude", ukazao je Nikolić.
Šef odseka za unakrsnu proveru poreske imovine Dragi Grujić, govoreći o Pravilniku o unakrsnoj proveri imovine kazao je da u oni u Poreskoj upravi nemaju mnogo iskustva o unakrsnoj proveri i dodao da ne postoji Zakon o unakrsnoj proveri imovine.
"Ono što sada postoji je zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku u okviru koga je u nekoliko članova predviđena metoda unakrsne procene radi utvrđivanja poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode", objasnio je on.
Grujić je istakao da se tom metodom prati imovina stečena u određenom periodu.
Govoreći o praksi sa kojom se sudije sreću, sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović kazala je da imaju problem dokazivanja određenih krivičnih dela.
"Možemo da uvedemo novi zakonski član, ali će on onda važiti od trenutka kada bude uvedena za postupanja radnje lica od tog trenutka. Jedan od osnova krivičnog zakonodavstva mora biti i jeste načelo zakonistosti i mi to ne možemo ni u kojoj situaciji narušavati. Znači potpuno ne važi ni retroaktiovnost primene krivičknog zakona", zaključila je Sinanović
(Tanjug, foto: Fonet/Božidar Petrović)
