Cene sirove nafte na svetskom tržistu bi mogle da dosegnu 200 dolara za barel ukoliko Sjedinjene Američke Države nastave da rade na tome da se Iranu uvedu medjunarodne sankcije, upozorio je iranski ministar spoljnih poslova Manučer Mohamadi, ali su njegove reči analitičari protumačili kao "zveckanje oružjem".
Ova izjava je usledila nedugo pošto su, u ponedeljak, UN zatražile od Irana da u roku od mesec dana obustavi rad na svom nuklearnom programu ili da se suoči sa pretnjom sankcijama, ali je Iran odgovorio da kao nezavisna država ima pravo na sopstveni nuklearni program, preneo je Rojters.
Analitičar za pitanja energetike u kompaniji "Sitigrup fjučers riserč" (Citigroup Futures Research) Tim Evans smatra da zvaničnici Irana sigurno ne žele da njihovoj zemlji budu uvedene sankcije, pa zato pokušavaju da "proguraju" ideju da će šteta izazvana sankcijama biti izuzetno velika.
Po njegovoj oceni, mala je verovatnoća da će cene nafte porasti na 200 dolara za barel.
Uprkos pretnji sankcijama, izgleda da Iranu ne manjka kupaca za naftu, ističu analitičari i dodaju da je to uglavnom posledica rasta tražnje "crnog zlata" u svetu i poremećaja u proizvodnji u nekim zemljama kao što je Nigerija.
Neke države-uvoznice nafte poput Japana, trećeg najvećeg potrošača ovog energenta na svetu, smanjile su uvoz iz Irana budući da se nije nazirao skori kraj spora ove zemlje sa Zapadom oko iranskog nuklearnog programa.
Prema najnovijim podacima, Japan je u drugom tromesečju ove godine iz Irana uvozio oko 240.000 barela nafte na dan, što je za čitavih 40 odsto manje u odnosu na uvoz iz istog perioda 2005. od 385.000 barela dnevno.
Većina drugih uvoznika nafte je saopštila da ne planira smanjenje uvoza iz Irana. Tržište koje beleži smanjenu ponudu i zabrinutost oko prekida veza sa tako velikim izvoznikom kao što je Iran smanjuju kupcima mogućnost izbora, tvrde analitičari.
Oni takodje procenjuju da je Iran, drugi najveći proizvodjač nafte u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i četvrti najveći izvoznik ovog energenta na svetu, prošlog meseca zabeležio rast izvoza zbog toga što su prodate zalihe koje su zbog manjka kupaca plovile morem u tankerima.
Prema podacima konsultantske kuće "Petrolodžistiks" (Petrologistics), procenjuje se da je Iran u julu proizvodio četiri miliona barela nafte na dan, odnosno 200.000 barela na dan više nego što iznosi prva procena za jun.
Ova izjava je usledila nedugo pošto su, u ponedeljak, UN zatražile od Irana da u roku od mesec dana obustavi rad na svom nuklearnom programu ili da se suoči sa pretnjom sankcijama, ali je Iran odgovorio da kao nezavisna država ima pravo na sopstveni nuklearni program, preneo je Rojters.
Analitičar za pitanja energetike u kompaniji "Sitigrup fjučers riserč" (Citigroup Futures Research) Tim Evans smatra da zvaničnici Irana sigurno ne žele da njihovoj zemlji budu uvedene sankcije, pa zato pokušavaju da "proguraju" ideju da će šteta izazvana sankcijama biti izuzetno velika.
Po njegovoj oceni, mala je verovatnoća da će cene nafte porasti na 200 dolara za barel.
Uprkos pretnji sankcijama, izgleda da Iranu ne manjka kupaca za naftu, ističu analitičari i dodaju da je to uglavnom posledica rasta tražnje "crnog zlata" u svetu i poremećaja u proizvodnji u nekim zemljama kao što je Nigerija.
Neke države-uvoznice nafte poput Japana, trećeg najvećeg potrošača ovog energenta na svetu, smanjile su uvoz iz Irana budući da se nije nazirao skori kraj spora ove zemlje sa Zapadom oko iranskog nuklearnog programa.
Prema najnovijim podacima, Japan je u drugom tromesečju ove godine iz Irana uvozio oko 240.000 barela nafte na dan, što je za čitavih 40 odsto manje u odnosu na uvoz iz istog perioda 2005. od 385.000 barela dnevno.
Većina drugih uvoznika nafte je saopštila da ne planira smanjenje uvoza iz Irana. Tržište koje beleži smanjenu ponudu i zabrinutost oko prekida veza sa tako velikim izvoznikom kao što je Iran smanjuju kupcima mogućnost izbora, tvrde analitičari.
Oni takodje procenjuju da je Iran, drugi najveći proizvodjač nafte u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i četvrti najveći izvoznik ovog energenta na svetu, prošlog meseca zabeležio rast izvoza zbog toga što su prodate zalihe koje su zbog manjka kupaca plovile morem u tankerima.
Prema podacima konsultantske kuće "Petrolodžistiks" (Petrologistics), procenjuje se da je Iran u julu proizvodio četiri miliona barela nafte na dan, odnosno 200.000 barela na dan više nego što iznosi prva procena za jun.
Bakar poskupeo
Poslovanje na svetskim robnim berzama u petak je u znaku poskupljenja bakra, zbog bojazni da bi štrajk u najvećem svetskom rudniku bakra, čileanskoj Eskondidi, mogao da smanji isporuke tog metala na tržište.
Terminska cena bakra na Londonskoj berzi metala (LME) u petak je skočila više od 200 dolara, ili blizu tri odsto, na 7.775 dolara po toni.
Zaposleni u rudniku Eskondida kompanije "BHP Biliton" u Čileu, iz kojeg je prošle godine dobijeno 8,5 odsto ukupne svetske proizvodnje bakra, najavili su da će od 7. avgusta obustaviti rad ukoliko ne dobiju bolju ponudu za povećanje plata.
Cena bakra je od početka ove godine povećana čak 74 odsto i 11. maja dostigla rekordan nivo od 8.800 dolara za tonu.
Naglom skoku cena glavnog obojenog metala u najvećoj meri su doprineli štrajkovi u rudnicima u Meksiku i Čileu, kao i procena bankarske grupacije UBS da će ovogodišnja tražnja bakra u svetu premašiti proizvodnju za oko 200.000 tona.
Najveći potrošači bakra, kao što su proizvodjači kablova i cevi, u slučaju nedovoljnih isporuka na tržište svoje potrebe pokrivaju bakrom iz zaliha koje su, medjutim, prilično smanjene.
U skladištima koja kontroliše LME sada ima svega 102.825 tona bakra, što je jedva dovoljno da podmiri trodnevnu svetsku potrošnju.
Analitičari londonske konsultantske firme "GFMS metals" ukazuju da planirani štrajk "zbilja podstiče tržiste" i da su obustave rada po pravilu uobičajena pojava na tržištima koja imaju uzlazni trend.
Prethodnog dana bakar je pojeftinio oko četiri procenta posle odluke Evropske centralne banke da poveća kamatne stope jer bi to moglo da uspori privredni rast i oslabi tražnju metala.
Eskperti GFMS, medjutim, smatraju da je to bilo preterano reagovanje tržišta, jer su na tržištu metala po pravilu važnije kamatne stope u SAD, o kojima će Uprava za federalne rezerve odlučivati 8. avgusta.
(Tanjug)
Terminska cena bakra na Londonskoj berzi metala (LME) u petak je skočila više od 200 dolara, ili blizu tri odsto, na 7.775 dolara po toni.
Zaposleni u rudniku Eskondida kompanije "BHP Biliton" u Čileu, iz kojeg je prošle godine dobijeno 8,5 odsto ukupne svetske proizvodnje bakra, najavili su da će od 7. avgusta obustaviti rad ukoliko ne dobiju bolju ponudu za povećanje plata.
Cena bakra je od početka ove godine povećana čak 74 odsto i 11. maja dostigla rekordan nivo od 8.800 dolara za tonu.
Naglom skoku cena glavnog obojenog metala u najvećoj meri su doprineli štrajkovi u rudnicima u Meksiku i Čileu, kao i procena bankarske grupacije UBS da će ovogodišnja tražnja bakra u svetu premašiti proizvodnju za oko 200.000 tona.
Najveći potrošači bakra, kao što su proizvodjači kablova i cevi, u slučaju nedovoljnih isporuka na tržište svoje potrebe pokrivaju bakrom iz zaliha koje su, medjutim, prilično smanjene.
U skladištima koja kontroliše LME sada ima svega 102.825 tona bakra, što je jedva dovoljno da podmiri trodnevnu svetsku potrošnju.
Analitičari londonske konsultantske firme "GFMS metals" ukazuju da planirani štrajk "zbilja podstiče tržiste" i da su obustave rada po pravilu uobičajena pojava na tržištima koja imaju uzlazni trend.
Prethodnog dana bakar je pojeftinio oko četiri procenta posle odluke Evropske centralne banke da poveća kamatne stope jer bi to moglo da uspori privredni rast i oslabi tražnju metala.
Eskperti GFMS, medjutim, smatraju da je to bilo preterano reagovanje tržišta, jer su na tržištu metala po pravilu važnije kamatne stope u SAD, o kojima će Uprava za federalne rezerve odlučivati 8. avgusta.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
