Evropska unija je revidirala naviše raniju procenu rasta zone evra, ocenivši da će prosečan rast u 12 zemalja članica koje koriste zajedničku valutu biti ove godine 2,5 odsto, najbrži od 2000. naovamo.
Evropska unija je revidirala naviše raniju procenu rasta zone evra, ocenivši da će prosečan rast u 12 zemalja članica koje koriste zajedničku valutu biti ove godine 2,5 odsto, najbrži od 2000. naovamo.U okviru prethodne procene očekivan je rast od 2,1 odsto, a u 2005. je stopa rasta u "evrolendu" bila svega 1,4 odsto.
Konačna brojka za ovu godinu možda će biti još i bolja, izjavio je komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Hoakin Almunja prilikom prezentiranja novih, povoljnijih procena o rastu, nagovestivši i mogućnost uzlazne revizije prognoze za 2007.
Govoreći o perspektivama za 2007, Almunja je ukazao da usporavanje ekonomije SAD predstavlja opasnost za rast EU, dodavši da bi to moglo da utiče na kamatne stope i kurs evra prema dolaru i da će o tome razgovarati sa američkim zvaničnicima na predstojećoj skupštini Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Singapuru.
Snažna domaća tražnja, naročito privatna investiciona potrošnja, glavni je pokretač oporavka ekonomije EU, navela je Evropska komisija, ukazujući i na brže otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno zadržavanje inflacije pod kontrolom uprkos visokim cenama nafte.
Zvaničnici EU su revidirali naviše i procenu rasta svih 25 zemalja članica u ovoj godini na prosečno 2,7 odsto, dok je lane ubeležen rast od 1,7 odsto.
Rast cena je pod kontrolom, konstatovala je Evropska komisija, predvidjajući prosečnu godišnju stopu inflacije u 2006. i za EU i za zonu evra od 2,3 procenta. To je nešto više nego što se ranije očekivalo, a primetno iznad projektovanog maksimuma Evropske centralne banke (ECB) od nešto ispod dva odsto.
Maloprodajne cene još ne odražavaju indirektni uticaj rasta cena nafte, rekao je Almunja i dodao da "to ne znači da smatramo da je opasnost prošla". Proizvodjačke cene u EU, prema njegovim rečima, rastu po stopi od šest odsto, a maloprodajne cene "još nisu primile taj uticaj".
Troškovi energije utiču na rast ukupne inflacije, ali bazna inflacija, ne računajući cene energije i sezonske hrane, ostaje niska, konstatovala je Komisija i dodala da veća produktivnost rada i jaka medjunarodna konkurencija cena pomažu da se ublaže efekti skupljeg goriva.
Nemačka, najveća ekonomija u Evropi, trebalo bi ove godine da zabeleži rast od 2,2 odsto, procenila je Komisija, odbacujući značajniji uticaj predstojećeg povećanja poreza na dodatnu vrednost u januaru sa 16 na 19 odsto na budući rast i ocenivši da će ukupan uticaj biti "uveliko neutralan" u naredne dve godine.
Francuska bi trebalo da ostvari rast od 2,3 odsto, Španija od 3,5 odsto, a Italija da se "probudi iz ekonomske uspavanosti" i zabeleži rast od skromnijih 1,7 odsto.
(Tanjug)
