Srbija je potpisala novi sporazum o pristupu Centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA), na sastanku održanom u utorak u Bukureštu. U ime Srbije sporazum je potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
U CEFTA, koji trenutno uključuje Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, u utorak su, pored Srbije, pristupile Crna Gora, BiH, Albanija, Moldavija i Kosovo (koje zastupa UNMIK).
Sporazum će omogućiti da Srbija posluje u okviru slobodne zone, oslobodjene carina, a na proizvodima će, gde god bili proizvedeni, kao zemlja porekla stajati "made in CEFTA".
CEFTA je osnovana 21. decembra 1992. godine na inicijativu Češke, Slovačke, Poljske i Madjarske, koje su ulaskom u EU 1. maja 2004. godine prestale da budu članice CEFTA, što će se dogoditi i sa Rumunijom i Bugarskom kada udju u Uniju 1. januara 2007. godine.
Godišnji samit CEFTA počeo je u utorak u Bukureštu pod motom "Približavanje Evropi". Samitu prisustvuju premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijer BiH Adnan Terzić, premijer Crne Gore Željko Šturanović, potpredsednik vlade Hrvatske Damir Polančec, potpredsednik makedonske vlade Zoran Stavreski, šef UNMIK-a Joahim Riker, premijer Albanije Salji Beriša i drugi zvaničnici zemalja Jugoistočne Evrope. Medju učesnicima skupa su i evropski komesar za proširenje Oli Ren i specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek.
Pozdravljajući prisutne, premijer Rumunije Kalin Popesku Taričanu rekao je da će CEFTA pomoći zemljama u okruženju da modernizuju svoje ekonomije i učine ih konkurentnim.
CEFTA bi trebalo da na leto zameni sadašnji komplikovan sistem od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE, a cilj je da u regionu budu olakšani trgovina i investicije. CEFTA, pored jačanja ekonomskih veza medju članicama, doprinosi i procesu evropskih integracija, a pristup EU je oduvek bio cilj svih potpisnica ovog sporazuma.
Novi sporazum CEFTA 2006. zameniće postojeća 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini medju zemljama jugoistočne Evrope i osiguraće formiranje jedne zone slobodne trgovine u regionu. "CEFTA 2006" je sporazum u skladu sa pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.
U CEFTA, koji trenutno uključuje Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, u utorak su, pored Srbije, pristupile Crna Gora, BiH, Albanija, Moldavija i Kosovo (koje zastupa UNMIK).
Sporazum će omogućiti da Srbija posluje u okviru slobodne zone, oslobodjene carina, a na proizvodima će, gde god bili proizvedeni, kao zemlja porekla stajati "made in CEFTA".
CEFTA je osnovana 21. decembra 1992. godine na inicijativu Češke, Slovačke, Poljske i Madjarske, koje su ulaskom u EU 1. maja 2004. godine prestale da budu članice CEFTA, što će se dogoditi i sa Rumunijom i Bugarskom kada udju u Uniju 1. januara 2007. godine.
Godišnji samit CEFTA počeo je u utorak u Bukureštu pod motom "Približavanje Evropi". Samitu prisustvuju premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijer BiH Adnan Terzić, premijer Crne Gore Željko Šturanović, potpredsednik vlade Hrvatske Damir Polančec, potpredsednik makedonske vlade Zoran Stavreski, šef UNMIK-a Joahim Riker, premijer Albanije Salji Beriša i drugi zvaničnici zemalja Jugoistočne Evrope. Medju učesnicima skupa su i evropski komesar za proširenje Oli Ren i specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek.
Pozdravljajući prisutne, premijer Rumunije Kalin Popesku Taričanu rekao je da će CEFTA pomoći zemljama u okruženju da modernizuju svoje ekonomije i učine ih konkurentnim.
CEFTA bi trebalo da na leto zameni sadašnji komplikovan sistem od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE, a cilj je da u regionu budu olakšani trgovina i investicije. CEFTA, pored jačanja ekonomskih veza medju članicama, doprinosi i procesu evropskih integracija, a pristup EU je oduvek bio cilj svih potpisnica ovog sporazuma.
Novi sporazum CEFTA 2006. zameniće postojeća 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini medju zemljama jugoistočne Evrope i osiguraće formiranje jedne zone slobodne trgovine u regionu. "CEFTA 2006" je sporazum u skladu sa pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.
Koštunica: Regionalna saradnja prioritet
Srpski premijer Vojislav Koštunica istakao je na samitu CEFTA da za Srbiju regionalna saradnja predstavlja prioritet u ekonomskim odnosima, jer je to ključna komponenta za brži proces evropskih integracija, ali i za uključenje u globalnu trgovinu sa svetom.
Izražavajući zadovoljstvo što učestvuje na sastanku koji "po svakom merilu predstavlja važnu prekretnicu u odnosima u regionu", Koštunica je istakao da je rešenost svih učesnika u pregovorima da se oni završe u relativno kratkom periodu, uz očekivanu maksimalnu fleksibilnost, jasan znak da je ceo region opredeljen za "dalje, potpunije i intenzivnije unapredjenje medjusobne saradnje".
"Sporazum koji potpisujemo doprinosi harmonizaciji, transparentnosti i stabilnosti i predvidljivosti uslova za poslovanje u regionu što je i preduslov veće zainteresovanosti investitora izvan regiona", naglasio je srpski premijer.
Prema njegovim rečima, važno je što sporazum obuhvata nove oblasti u kojima će se postepeno obezbediti povoljniji uslovi za saradnju i predvidja formiranje Sekretarijata čime se stvara pogodan institucionalni okvir za upravljanje i praćanje efikasne primene njegovih odredbi.
Srpski premijer je istakao da se ponovo pokazuje "u kojoj je meri članstvo u CEFTA dobra priprema za puno članstvo u Evropskoj uniji", što, kako je rekao, potvrduje skori ulazak Bugarske i Rumunije u EU. "Uveren sam da će sporazum obezbediti povoljne uslove za razvoj i diversifikaciju medjusobne trgovine, za povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, za značajniju primenu znanja, istraživanje i naučnih dostignuća i, s tim u vezi, za rast prosperiteta i stabilnosti u regionu", istakao je Koštunica.
Koštunica je dodao da je važno obezbediti i što slobodnije kretanje ljudi, olakšanje viznog režima, kako unutar regiona, tako i po čitavoj EU. Premijer je rekao da ukupni politički, ekonomski, zakonodavni, administrativni okvir za poslovanje u Srbiji postaje sve uskladjeniji sa sistemom i standardima EU i STO.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je potpisivanje sporazuma CEFTA izuzetno korisno za srpsku ekonomiju i da je u interesu svakog gradjanina Srbije. "CEFTA je interes Srbije, jer prioritet naše privrede treba pre svega da bude region u kome živimo", rekao jeTadić.
Tadić je naglasio da je Srbiji potrebno da se otvara prema drugim tržištima "jer se zatvaranjem ne rešavaju problemi" i ukazao da je neophodna dobra razvojna politika. Tadić je ukazao kako je važno i da se poboljša kvalitet srpskih proizvoda da bi bili konkurentni na inostranim tržištima.
Izražavajući zadovoljstvo što učestvuje na sastanku koji "po svakom merilu predstavlja važnu prekretnicu u odnosima u regionu", Koštunica je istakao da je rešenost svih učesnika u pregovorima da se oni završe u relativno kratkom periodu, uz očekivanu maksimalnu fleksibilnost, jasan znak da je ceo region opredeljen za "dalje, potpunije i intenzivnije unapredjenje medjusobne saradnje".
"Sporazum koji potpisujemo doprinosi harmonizaciji, transparentnosti i stabilnosti i predvidljivosti uslova za poslovanje u regionu što je i preduslov veće zainteresovanosti investitora izvan regiona", naglasio je srpski premijer.
Prema njegovim rečima, važno je što sporazum obuhvata nove oblasti u kojima će se postepeno obezbediti povoljniji uslovi za saradnju i predvidja formiranje Sekretarijata čime se stvara pogodan institucionalni okvir za upravljanje i praćanje efikasne primene njegovih odredbi.
Srpski premijer je istakao da se ponovo pokazuje "u kojoj je meri članstvo u CEFTA dobra priprema za puno članstvo u Evropskoj uniji", što, kako je rekao, potvrduje skori ulazak Bugarske i Rumunije u EU. "Uveren sam da će sporazum obezbediti povoljne uslove za razvoj i diversifikaciju medjusobne trgovine, za povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, za značajniju primenu znanja, istraživanje i naučnih dostignuća i, s tim u vezi, za rast prosperiteta i stabilnosti u regionu", istakao je Koštunica.
Koštunica je dodao da je važno obezbediti i što slobodnije kretanje ljudi, olakšanje viznog režima, kako unutar regiona, tako i po čitavoj EU. Premijer je rekao da ukupni politički, ekonomski, zakonodavni, administrativni okvir za poslovanje u Srbiji postaje sve uskladjeniji sa sistemom i standardima EU i STO.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je potpisivanje sporazuma CEFTA izuzetno korisno za srpsku ekonomiju i da je u interesu svakog gradjanina Srbije. "CEFTA je interes Srbije, jer prioritet naše privrede treba pre svega da bude region u kome živimo", rekao jeTadić.
Tadić je naglasio da je Srbiji potrebno da se otvara prema drugim tržištima "jer se zatvaranjem ne rešavaju problemi" i ukazao da je neophodna dobra razvojna politika. Tadić je ukazao kako je važno i da se poboljša kvalitet srpskih proizvoda da bi bili konkurentni na inostranim tržištima.
Radikali i "Filip Moris" kritikuju CEFTA
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da potpisivanje CEFTA predstavlja ekonomsko rasturanje Srbije i da Vlada Srbije nastavlja razaranje srpske ekonomije i budućnosti.
Vučić je na konferenciji za novinare ocenio da se tu ne radi ni o kakvoj reginalnoj saradnji, kako mnogi žele da prikažu, već o "političkom nalogu koji je dobijen i koji razara srpsku privredu". On je ukazao da će Srbija širom otvoriti granice "konkurentnim, a ne komplementarnim privredama u okruženju, a oni su za nas i naše najznačajnije proizvode već uveliko podigli carine na najviše moguće nivoe".
Prema njegovim rečima, Srbija ima najveći spoljnotrgovinski suficit sa BiH od oko 250 miliona dolara i sada ima problem jer je BiH podigla "u nebesa" carine za srpsko meso, keks i vodu, "za ono u čemu imamo apsolutnu dominaciju i prednost na Balkanskom poluostrvu". "Mi njima nikakve carine ne možemo da podižemo i ni na koji način ne možemo da štitimo domaću proizvodnju" rekao je Vučić.
On smatra da će biti problema sa hrvatskom duvanskom industrijom i da će čak i strane fabrike koje posluju u Srbiji, u kojima rade srpski radnici, biti razorene na takav način.
U fabrici "Filip Moris" Tanjugu je rečeno da će primena sporazuma CEFTA o slobodnoj trgovini u regionu dovesti do smanjenja akciznog opterećenja, ali će izjednačavanje "akciznog položaja" dovesti do lošijeg konkurentskog položaja srpske duvanske industrije.
"Dodatne ugovorne obaveze koje imaju domaći proizvodjači cigareta znatno smanjuju troškovnu prilagodljivost domaće duvanske industrije", ističu u toj kompaniji i navode da je neposredno pre privatizacije vlada donela dugoročnu akciznu politiku, pretočenu u zakon, kojim je jasno utvrdjen podsticaj za domaću proizvodnju u odnosu na uvoz.
Period u kojem je zajamčen ovaj podsticaj definisan je Zakonom o akcizama i ističe krajem 2009. godine, podsećaju u fabrici "Filip Moris", koja je vlasnik Duvanske industrije u Nišu. Oni navode da će, imajući u vidu novonastale okolnosti, prilagoditi svoje poslovne planove promenjenom poslovnom okruženju i tržišnim uslovima.
(Tanjug/MONDO)
Vučić je na konferenciji za novinare ocenio da se tu ne radi ni o kakvoj reginalnoj saradnji, kako mnogi žele da prikažu, već o "političkom nalogu koji je dobijen i koji razara srpsku privredu". On je ukazao da će Srbija širom otvoriti granice "konkurentnim, a ne komplementarnim privredama u okruženju, a oni su za nas i naše najznačajnije proizvode već uveliko podigli carine na najviše moguće nivoe".
Prema njegovim rečima, Srbija ima najveći spoljnotrgovinski suficit sa BiH od oko 250 miliona dolara i sada ima problem jer je BiH podigla "u nebesa" carine za srpsko meso, keks i vodu, "za ono u čemu imamo apsolutnu dominaciju i prednost na Balkanskom poluostrvu". "Mi njima nikakve carine ne možemo da podižemo i ni na koji način ne možemo da štitimo domaću proizvodnju" rekao je Vučić.
On smatra da će biti problema sa hrvatskom duvanskom industrijom i da će čak i strane fabrike koje posluju u Srbiji, u kojima rade srpski radnici, biti razorene na takav način.
U fabrici "Filip Moris" Tanjugu je rečeno da će primena sporazuma CEFTA o slobodnoj trgovini u regionu dovesti do smanjenja akciznog opterećenja, ali će izjednačavanje "akciznog položaja" dovesti do lošijeg konkurentskog položaja srpske duvanske industrije.
"Dodatne ugovorne obaveze koje imaju domaći proizvodjači cigareta znatno smanjuju troškovnu prilagodljivost domaće duvanske industrije", ističu u toj kompaniji i navode da je neposredno pre privatizacije vlada donela dugoročnu akciznu politiku, pretočenu u zakon, kojim je jasno utvrdjen podsticaj za domaću proizvodnju u odnosu na uvoz.
Period u kojem je zajamčen ovaj podsticaj definisan je Zakonom o akcizama i ističe krajem 2009. godine, podsećaju u fabrici "Filip Moris", koja je vlasnik Duvanske industrije u Nišu. Oni navode da će, imajući u vidu novonastale okolnosti, prilagoditi svoje poslovne planove promenjenom poslovnom okruženju i tržišnim uslovima.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
