Predsednik granskog Samostalnog sindikata grafičke, izdavačke i novinske delatnosti Rajko Simić ocenio je da ima prostora da fabrika hartije i celuloze "Matroz" iz Sremske Mitrovice radi i dobije novog vlasnika, ali da to nije u interesu nekih interesnih grupa koje se bave uvozom papira.
Predsednik granskog Samostalnog sindikata grafičke, izdavačke i novinske delatnosti Rajko Simić ocenio je da ima prostora da fabrika hartije i celuloze "Matroz" iz Sremske Mitrovice radi i dobije novog vlasnika, ali da to nije u interesu nekih interesnih grupa koje se bave uvozom papira."Naš stav je da je ta fabrika sposobna da proizvede dovoljne količine papira za štampanje dnevnih novina u Srbiji i mi tražimo preispitivanje privatizacije, kao i privatizacije Fabrike hartije u Beogradu", kazao je Simić za Tanjug.
On je podsetio da domaći izdavači nedeljnike i mesečnike štampaju sve češće u inostranstvu zbog manjih troškova.
Tome, kako je istakao, ide na ruku i niska carinska stopa na uvoz revija, časopisa i ostalih kvalitetnijih mesečnih novinskih izdanja od svega jedan odsto.
"Troškovi su manji zbog većih domaćih nameta", objasnio je Simić i naveo podatak da je, na primer, carinska stopa na uvoz papira daleko veća - pet odsto.
Simić je rekao da je papir iz "Matroza" nekada bio dovoljan da podmiri potrebe celog tržišta bivše Jugoslavije, ali da su odugovlačenjem privatizacije njegova imovina i sposobnost revitalizacije značajno umanjeni.
U Agenciji za privatizaciju Tanjugu je rečeno da još nisu doneli odluku o sudbini "Matroza", ali da će biti veoma obazrivi kada o tome donose odluku jer je to fabrika "od nacionalnog interesa".
Upućeni tvrde da će ako se "Matroz" zatvori to biti veliki gubitak za srpsku privredu. U štamparijama u Srbiji već nekoliko godina unazad nema papira iz pogona te fabrike i one uglavnom koriste papir iz inostranstva.
Prema rečima šefa službe razvoja u "Borbi" Branislava Filipeskua, štamparija "Borbe" je ranije u ogromnim količinama koristila papir iz "Matroza" za štampanje tog lista. "Mi smo čak bili i ti koji smo ulagali u 'Matroz'. Kako je vreme odmicalo, tražnja na tržištu je bila sve veća pa 'Matroz' nije mogao da podmiri sve potrebe jer je imao restrikcije u odredjenoj tonaži koju je mogao da isporuči", rekao je Filepesku.
Prema njegovim rečima, posle otvaranja tržišta počelo se sa uvozom papira i "Matroz" je vremenom prestao da konkuriše sa svojom cenom i kvalitetom.
U štampariji "Print", koja štampa "Blic", "24 časa" i "Print", kažu da"Matrozov" papir ne koriste unazad deset godina, a o tome kolike su potrebe te štamparije dovoljno govori i podatak da se utroši oko 60 tona papira i uradi više od milion kopija dnevno.
Tender za "Matroz" je prošle nedelje drugi put proglašen neuspelim. Kako je saopštila Agencija za privatizaciju, tender je poništen zbog neuspelih pregovora sa jedinim ponudjačem na tenderu - austrijskom firmom "Pulp Mil GMBH".
Pomenuta firma ponudila je da za kapital "Matroza" plati 100.000 evra, obavezala se da će u naredne dve godine uložiti najmanje 30 miliona evra, kao i da u tom periodu nikog od preostalih 1.300 radnika neće otpuštati po osnovu tehnološkog viška.
Kako i drugi tender nije uspeo pojavila se mogućnost da se "Matroz" i treći put nadje na tenderu, po ubrzanom postupku, ili da, ako nadležni tako odluče, ode u stečaj. "Matroz" ne radi od septembra 2003. godine.
(Tanjug)
