Starosna granica za penzionisanje u Nemačkoj biće postepeno pomerena sa 65 na 67 godina u periodu od 2012. do 2029. godine, predvidjeno je novim zakonom koji je usvojen u oba doma nemačkog parlamenta.
Da bi se izbegla kriza zbog sve većih budžetskih troškova usled sve starije populacije, gornji dom parlamenta, Bundesrat, usvojio je predlog zakona o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, koji je ranije već prošao u Bundestagu, gornjem parlamentarnom domu.
S obzirom na to da nemački gradjani sada žive duže, a da više nema dovoljno aktivnih radnika za finansiranje penzija za starije generacije, bilo je nužno da se linija izmedju te dve grupacije postepeno pomeri, obrazložila je vlada.
Zakon je usvojen uprkos protivljenju sindikata i predstavnika radnika, koji smatraju da će pomeranje starosne granice za penzionisanje značiti i veće siromaštvo, jer će šezdesetogodišnjaci teže nalaziti posao, a duže čekati na penziju.
Nemačka vlada je predvidela mogućnost da radnici koji se odluče za raniji odlazak u penziju dobijaju umanjenu penziju sve do svoje smrti.
Gornji dom parlamenta je ujedno usvojio "Inicijativu 50 plus" - program vladinih subvencija za poslodavce koji zapošljavaju radnike u starosnoj kategoriji od 50 do 67 godina.
Nemački ministar rada Franc Mintefering je pozvao poslodavce i sindikate da u okviru kolektivnih ugovora o platama predvide i veće zapošljavanje starijih radnika, rekavši da ljudi stariji od 50 godina ne treba da budu istisnuti s tržišra rada.
"Moramo suštinski to da promenimo", rekao je Mintefering.
Prema podacima nemačke vlade, približno polovina nemačkih firmi ne zapošljava radnike starije od 50 godina.
Postepeno produženje radnog staža znači da će ljudi rodjeni 1947. morati da čekaju da napune 65 godina i jedan mesec da bi se penzionisali. To će se svake godine povećavati, tako da će radnici rodjeni 1964. morati da rade sve dok ne napune 67 godina da bi stekli pravo na punu penziju.
Procenjuje se da će do 2035. godine udeo ljudi starijih od 65 godina porasti u Nemačkoj na 30 odsto ukupne populacije, sa sadašnjih oko 18 odsto.
(Tanjug)
Da bi se izbegla kriza zbog sve većih budžetskih troškova usled sve starije populacije, gornji dom parlamenta, Bundesrat, usvojio je predlog zakona o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, koji je ranije već prošao u Bundestagu, gornjem parlamentarnom domu.
S obzirom na to da nemački gradjani sada žive duže, a da više nema dovoljno aktivnih radnika za finansiranje penzija za starije generacije, bilo je nužno da se linija izmedju te dve grupacije postepeno pomeri, obrazložila je vlada.
Zakon je usvojen uprkos protivljenju sindikata i predstavnika radnika, koji smatraju da će pomeranje starosne granice za penzionisanje značiti i veće siromaštvo, jer će šezdesetogodišnjaci teže nalaziti posao, a duže čekati na penziju.
Nemačka vlada je predvidela mogućnost da radnici koji se odluče za raniji odlazak u penziju dobijaju umanjenu penziju sve do svoje smrti.
Gornji dom parlamenta je ujedno usvojio "Inicijativu 50 plus" - program vladinih subvencija za poslodavce koji zapošljavaju radnike u starosnoj kategoriji od 50 do 67 godina.
Nemački ministar rada Franc Mintefering je pozvao poslodavce i sindikate da u okviru kolektivnih ugovora o platama predvide i veće zapošljavanje starijih radnika, rekavši da ljudi stariji od 50 godina ne treba da budu istisnuti s tržišra rada.
"Moramo suštinski to da promenimo", rekao je Mintefering.
Prema podacima nemačke vlade, približno polovina nemačkih firmi ne zapošljava radnike starije od 50 godina.
Postepeno produženje radnog staža znači da će ljudi rodjeni 1947. morati da čekaju da napune 65 godina i jedan mesec da bi se penzionisali. To će se svake godine povećavati, tako da će radnici rodjeni 1964. morati da rade sve dok ne napune 67 godina da bi stekli pravo na punu penziju.
Procenjuje se da će do 2035. godine udeo ljudi starijih od 65 godina porasti u Nemačkoj na 30 odsto ukupne populacije, sa sadašnjih oko 18 odsto.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
