Presudu je juče donelo sudsko veće novosadskog Višeg suda kojim je predsjedavala sudija Zlata Rodić-Knežević.
U obrazloženju presude se ističe da je Martić s umišljajem ubio oca i policajca.
"Po svemu što je utvrđeno tokom ovog postupka, iako je bio u alkoholisanom stanju, on je znao šta radi. Držao je neko vreme bombu s izvučenim osiguračem kod sebe i video je prema kome je bacio. S obzirom na to da je s ratišta imao iskustva s oružjem, znao je šta će se desiti kada baci bombu", navela je Kneževićeva u saopštenju.
Ona je ocenila neprihvatljivom tezu Martićeve odbrane da se zločin okarakteriše kao pokušaj samoubistva osuđenog, pri čemu su otac i policajac nehotično stradali.
"Tako nešto nije prihvatljivo jer je on uzeo bombu kada je čuo da je sestra pozvala policiju, zatim je skinuo osigurač i ostavio ga na stolu i s bombom krenuo napolje. Kada je video oca i policajca, on je bacio bombu ka njima, znajući šta će se desiti", obrazložila je Kneževićeva.
Prema njenim rečima, utvrđeno je i da policajac Hrnjez u trenutku eksplozije nije bio u domašaju osuđenog Martića i da tom prilikom nije bilo kontakta između njih dvojice, niti otimanja oko bombe.
"Po povredama koje su se videle na telu policajca Hrnjeza i veštačenju stručnjaka, utvrđeno je, da je policajac pokušao da uhvati i odbaci bombu, ali je ona prethodno eksplodirala i nanela smrtne povrede i njemu i ocu osuđenog", navedeno je u saopštenju suda.
Martić je ovaj zločin počinio u oktobru 2011. godine u kući svog oca Jove. Patrola policije, u kojoj su bili Siniša Hrnjez i Saša Marinković, došla je 28. oktobra 2011. godine oko 15.00 časova u kuću Martića po pozivu Srećkove mlađe sestre, koja ih je pozvala da smire brata koji je divljao po kući i maltretirao roditelje.
(srna, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
U obrazloženju presude se ističe da je Martić s umišljajem ubio oca i policajca.
"Po svemu što je utvrđeno tokom ovog postupka, iako je bio u alkoholisanom stanju, on je znao šta radi. Držao je neko vreme bombu s izvučenim osiguračem kod sebe i video je prema kome je bacio. S obzirom na to da je s ratišta imao iskustva s oružjem, znao je šta će se desiti kada baci bombu", navela je Kneževićeva u saopštenju.
Ona je ocenila neprihvatljivom tezu Martićeve odbrane da se zločin okarakteriše kao pokušaj samoubistva osuđenog, pri čemu su otac i policajac nehotično stradali.
"Tako nešto nije prihvatljivo jer je on uzeo bombu kada je čuo da je sestra pozvala policiju, zatim je skinuo osigurač i ostavio ga na stolu i s bombom krenuo napolje. Kada je video oca i policajca, on je bacio bombu ka njima, znajući šta će se desiti", obrazložila je Kneževićeva.
Prema njenim rečima, utvrđeno je i da policajac Hrnjez u trenutku eksplozije nije bio u domašaju osuđenog Martića i da tom prilikom nije bilo kontakta između njih dvojice, niti otimanja oko bombe.
"Po povredama koje su se videle na telu policajca Hrnjeza i veštačenju stručnjaka, utvrđeno je, da je policajac pokušao da uhvati i odbaci bombu, ali je ona prethodno eksplodirala i nanela smrtne povrede i njemu i ocu osuđenog", navedeno je u saopštenju suda.
Martić je ovaj zločin počinio u oktobru 2011. godine u kući svog oca Jove. Patrola policije, u kojoj su bili Siniša Hrnjez i Saša Marinković, došla je 28. oktobra 2011. godine oko 15.00 časova u kuću Martića po pozivu Srećkove mlađe sestre, koja ih je pozvala da smire brata koji je divljao po kući i maltretirao roditelje.
(srna, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Pridruži se MONDO zajednici.
