"Novosti" istražuju koje su srednje škole i zanimanja postali najpopularniji među malim maturantima u našoj zemlji.
Petice u svedočanstvu i maksimum bodova na maloj maturi i ove godine, sudeći po prethodnim upisima, moraće da imaju đaci koji žele da postanu kuvari, konobari, fizioterapeuti, bankarski službenici...
Za mnoge stručne škole, posebno za ogledne smerove, biće potrebno više bodova za upis nego za gimnazije.
Zato, savetuju nastavnici, osmaci dobro treba da proračunaju gde imaju realne šanse za upis i da pametno sastave listu željenih škola i smerova. Jer, prethodnih godina, recimo, u Nišu i Vranju, za medicinske sestre upisano je više od predviđenih 30 učenika, jer je bilo daleko više kandidata vukovaca sa maksimalnim brojem bodova na maloj maturi, pa oni nisu mogli da budu odbijeni.
U Beogradu je, od svih stručnih smerova, ubedljivo najpopularniji prošle godine bio onaj za administratora računarskih mreža u Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla", gde je poslednji iznad crte imao 94,50 bodova.
Sledeći po broju zainteresovanih bio je smer za farmaceutskog tehničara u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi, gde je bilo potrebno 93,56 poena. Slede medicinske škole, Vazduhoplovna akademija i Turističko-ugostiteljska škola.
Neće biti lak ni upis za buduće pravne tehničare, bankarske službenike, poslovne administratore, finansijskog administratora...
Ipak, zbog većeg broja nepoznatih zadataka na prijemnom, nastavnici procenjuju da će i za dva-tri boda manje, u proseku, biti potrebno za upis u odnosu na prošlu godinu. Drugi, opet, kažu da bi borba za određena zanimanja mogla da bude oštrija.
"Upis u popularne škole i smerove biće sigurno teži ove godine. Ministarstvo smanjuje broj odeljenja po celoj Srbiji, pa će biti manje mesta za oko 7.000 đaka. Pošto će manje odeljenja morati da upišu ne samo one škole koje kubure sa brojem đaka, već i one veoma popularne, poput medicinskih i ekonomskih, konkurencija će sigurno biti žešća. Od najpopularnijih škola u Beogradu, na primer, samo Vazduhopolovnoj akademiji nije oduzeto jedno odeljenje, objašnjava Milorad Antić , predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Upravo ova škola ušla je "u modu" poslednjih godina, i to atraktivnim, oglednim smerovima koji školuju tehničare vazdušnog saobraćaja, mehatroničare za radaske i raketne sisteme...
"Dve trećine naših đaka upiše državne fakultete, a većina ostalih se odmah zaposli. Osim dobro osmišljenih predmeta, decu privlači sigurno i to što ih školujemo za odlično plaćena zanimanja. Avio-mehaničar, na primer, ima platu od 800 pa do nekoliko hiljada evra. A i sa našom diplomom može da radi bilo gde u Evropi", ističe direktor Vazduhoplovne akademije Goran Cvijović.
Među mladim Nišlijama jedna od najpopularnijih škola je medicinska, pa tako beli mantil mogu da obuku samo najbolji đaci. Prema rečima Svetislava Mladenovića, direktora Medicinske škole "Dr Milenko Hadžić" za upis na smer za medicinskog tehničara bilo je potrebno čak 96 bodova.
"Pre nekoliko godina na smer za farmaceutskog tehničara, umesto predviđenih 30, morali smo da upišemo 43 učenika, jer su svi imali maksimum bodova i sve petice u svedočanstvu. Čak i za kozmetičkog tehničara potrebno je najmanje 90 bodova. A ranije je donja granica za fizioterapeuta bila samo dva boda manja od maksimalnih sto", objašnjava Mladenović.
Veliko interesovanje za stručne škole Mladenović objašnjava željom dece, a posebno njihovih roditelja, da već sa 19 godina imaju neko konkretno zvanje, a da onda biraju hoće li studirati ili ne.
Osim za školovanje u zdravstvu, kaže, Nišlije se takmiče da uđu u gimnazijske klupe, kao i u pravnu i ekonomsku školu.
Interesovanje u gimnazijama najveće je za dvojezična odeljenja. Tako je prošle godine u Trećoj gimnaziji poslednji na listi za francusko odeljenje imao više od 105 bodova. U novosadskoj gimnaziji "J. J. Zmaj" beleže rekord - poslednji iznad crte za dvojezično odeljenje pre dve godine imao je više od 113 bodova. Svi ovi đaci sto poena zaradili su ocenama iz osnovne škole i rezultatom male mature, a ostalo nagradama sa takmičenja.
Sa druge strane, klasične zanate niko neće. Mnoga trogodišnja zanimanja se gase, jer za njih nema interesovanja.
"Prošle godine upisalo se samo osam staklorezaca, malobrojni su i časovničari, precizni mehaničari... U nekim školama je logično malo interesovanje. Tako samo u Beogradu postoji 13 mašinskih škola, a industrije koja bi ih zaposlila nema", kaže Milorad Antić za "Novosti".
Svake godine na prste se mogu izbrojati đaci koji se školuju za tesare, zidare, krovopokrivače ili keramičare. A da to i ne mora da bude tako pročitajte u tekstu koji je objavio MONDO.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Za mnoge stručne škole, posebno za ogledne smerove, biće potrebno više bodova za upis nego za gimnazije.
Zato, savetuju nastavnici, osmaci dobro treba da proračunaju gde imaju realne šanse za upis i da pametno sastave listu željenih škola i smerova. Jer, prethodnih godina, recimo, u Nišu i Vranju, za medicinske sestre upisano je više od predviđenih 30 učenika, jer je bilo daleko više kandidata vukovaca sa maksimalnim brojem bodova na maloj maturi, pa oni nisu mogli da budu odbijeni.
U Beogradu je, od svih stručnih smerova, ubedljivo najpopularniji prošle godine bio onaj za administratora računarskih mreža u Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla", gde je poslednji iznad crte imao 94,50 bodova.
Sledeći po broju zainteresovanih bio je smer za farmaceutskog tehničara u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi, gde je bilo potrebno 93,56 poena. Slede medicinske škole, Vazduhoplovna akademija i Turističko-ugostiteljska škola.
Neće biti lak ni upis za buduće pravne tehničare, bankarske službenike, poslovne administratore, finansijskog administratora...
Ipak, zbog većeg broja nepoznatih zadataka na prijemnom, nastavnici procenjuju da će i za dva-tri boda manje, u proseku, biti potrebno za upis u odnosu na prošlu godinu. Drugi, opet, kažu da bi borba za određena zanimanja mogla da bude oštrija.
"Upis u popularne škole i smerove biće sigurno teži ove godine. Ministarstvo smanjuje broj odeljenja po celoj Srbiji, pa će biti manje mesta za oko 7.000 đaka. Pošto će manje odeljenja morati da upišu ne samo one škole koje kubure sa brojem đaka, već i one veoma popularne, poput medicinskih i ekonomskih, konkurencija će sigurno biti žešća. Od najpopularnijih škola u Beogradu, na primer, samo Vazduhopolovnoj akademiji nije oduzeto jedno odeljenje, objašnjava Milorad Antić , predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Upravo ova škola ušla je "u modu" poslednjih godina, i to atraktivnim, oglednim smerovima koji školuju tehničare vazdušnog saobraćaja, mehatroničare za radaske i raketne sisteme...
"Dve trećine naših đaka upiše državne fakultete, a većina ostalih se odmah zaposli. Osim dobro osmišljenih predmeta, decu privlači sigurno i to što ih školujemo za odlično plaćena zanimanja. Avio-mehaničar, na primer, ima platu od 800 pa do nekoliko hiljada evra. A i sa našom diplomom može da radi bilo gde u Evropi", ističe direktor Vazduhoplovne akademije Goran Cvijović.
Među mladim Nišlijama jedna od najpopularnijih škola je medicinska, pa tako beli mantil mogu da obuku samo najbolji đaci. Prema rečima Svetislava Mladenovića, direktora Medicinske škole "Dr Milenko Hadžić" za upis na smer za medicinskog tehničara bilo je potrebno čak 96 bodova.
"Pre nekoliko godina na smer za farmaceutskog tehničara, umesto predviđenih 30, morali smo da upišemo 43 učenika, jer su svi imali maksimum bodova i sve petice u svedočanstvu. Čak i za kozmetičkog tehničara potrebno je najmanje 90 bodova. A ranije je donja granica za fizioterapeuta bila samo dva boda manja od maksimalnih sto", objašnjava Mladenović.
Veliko interesovanje za stručne škole Mladenović objašnjava željom dece, a posebno njihovih roditelja, da već sa 19 godina imaju neko konkretno zvanje, a da onda biraju hoće li studirati ili ne.
Osim za školovanje u zdravstvu, kaže, Nišlije se takmiče da uđu u gimnazijske klupe, kao i u pravnu i ekonomsku školu.
Interesovanje u gimnazijama najveće je za dvojezična odeljenja. Tako je prošle godine u Trećoj gimnaziji poslednji na listi za francusko odeljenje imao više od 105 bodova. U novosadskoj gimnaziji "J. J. Zmaj" beleže rekord - poslednji iznad crte za dvojezično odeljenje pre dve godine imao je više od 113 bodova. Svi ovi đaci sto poena zaradili su ocenama iz osnovne škole i rezultatom male mature, a ostalo nagradama sa takmičenja.
Sa druge strane, klasične zanate niko neće. Mnoga trogodišnja zanimanja se gase, jer za njih nema interesovanja.
"Prošle godine upisalo se samo osam staklorezaca, malobrojni su i časovničari, precizni mehaničari... U nekim školama je logično malo interesovanje. Tako samo u Beogradu postoji 13 mašinskih škola, a industrije koja bi ih zaposlila nema", kaže Milorad Antić za "Novosti".
Svake godine na prste se mogu izbrojati đaci koji se školuju za tesare, zidare, krovopokrivače ili keramičare. A da to i ne mora da bude tako pročitajte u tekstu koji je objavio MONDO.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
