"Povukao sam se iz javnog života i više neću davati intervjue zato što sam bolestan", rekao je Ćosić za "Nedeljnik".
Ćosić, koji je bio predsednik SR Jugoslavije, rekao je da se više neće oglašavati ni komentarisati zbivanje na političkoj sceni Srbije, a da oko Kosmeta dražvonm vrhu Srbije ni javnostsi nema više "šta da kaže" rekao je i početkom prošlog meseca.
"Sve što sam imao da kažem napisao sam u svojim knjigama. U njima su svi moji stavovi", dodao je Ćosić, kome je poslednja velika poruka javnosti bila krajem decembra, kada je pozvao srpske studente iz belog sveta da se vrate u domovinu a u pismu Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu napisao da je "Petooktobarski preokret 2000. je nova velika obmana srpskog naroda".
Mesec dana pre toga je dao i, izgleda, poslednji politički savet - i to predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću.
Akademik i književnik se, povodom svog povlaćenja, zahvalio svima koji smatraju da je "Otac nacije", prenosi B92.
"Hvala vam na tom komplimentu", poručio je Ćosić.
Dobrica Ćosić (Velika Drenova, Kraljevina SHS, 29. decembar 1921) je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU.
Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine a pre toga i delegat i poslanik u skupštinama NR Srbije i SFRJ od 1945. do 1957. godine.
"Karijeru" političkog disidenta počeo je 1968. godine, kada je "otvorio" pitanje Kosova i time izazvao pozornost članova CK (Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije).
Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara svom nekadašnjem "saputniku" sa broda Galeb na državnom proputovanju afričkim zemljama -Josipu Brozu Titu.
Član SANU postaje 1970. a u svojoj pristupnoj besedi izgovara sada čuvenu nacionalisitčku krilaticu "Spski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru".
Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije.
Prema podacima iz Wikipedije, tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine.
Smenjen je godinu dana kasnije (31. maj 1993) tajnim glasanjem oba veća Saveznog parlamenta posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.
Ćosić je svoju borbu protiv komunizma nastavio i posle smenjivanja sa mesta predsednika SRJ. Bio je jedan od retkih akademika koji su se osmelili da govore na protestnim skupovima 1996—1997.
Godine 2000. Ćosić je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije je izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.
Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije, tezu koju sada od političara zastupa jedino aktuelni premijer Ivica Dačić, još devedesetih godina prošlog veka.
(MONDO/Fonet, foto: printscreen)
Ćosić, koji je bio predsednik SR Jugoslavije, rekao je da se više neće oglašavati ni komentarisati zbivanje na političkoj sceni Srbije, a da oko Kosmeta dražvonm vrhu Srbije ni javnostsi nema više "šta da kaže" rekao je i početkom prošlog meseca.
"Sve što sam imao da kažem napisao sam u svojim knjigama. U njima su svi moji stavovi", dodao je Ćosić, kome je poslednja velika poruka javnosti bila krajem decembra, kada je pozvao srpske studente iz belog sveta da se vrate u domovinu a u pismu Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu napisao da je "Petooktobarski preokret 2000. je nova velika obmana srpskog naroda".
Mesec dana pre toga je dao i, izgleda, poslednji politički savet - i to predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću.
Akademik i književnik se, povodom svog povlaćenja, zahvalio svima koji smatraju da je "Otac nacije", prenosi B92.
"Hvala vam na tom komplimentu", poručio je Ćosić.
Dobrica Ćosić (Velika Drenova, Kraljevina SHS, 29. decembar 1921) je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar i redovni član SANU.
Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine a pre toga i delegat i poslanik u skupštinama NR Srbije i SFRJ od 1945. do 1957. godine.
"Karijeru" političkog disidenta počeo je 1968. godine, kada je "otvorio" pitanje Kosova i time izazvao pozornost članova CK (Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije).
Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara svom nekadašnjem "saputniku" sa broda Galeb na državnom proputovanju afričkim zemljama -Josipu Brozu Titu.
Član SANU postaje 1970. a u svojoj pristupnoj besedi izgovara sada čuvenu nacionalisitčku krilaticu "Spski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru".
Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije.
Prema podacima iz Wikipedije, tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine.
Smenjen je godinu dana kasnije (31. maj 1993) tajnim glasanjem oba veća Saveznog parlamenta posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem.
Ćosić je svoju borbu protiv komunizma nastavio i posle smenjivanja sa mesta predsednika SRJ. Bio je jedan od retkih akademika koji su se osmelili da govore na protestnim skupovima 1996—1997.
Godine 2000. Ćosić je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije je izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.
Dobrica Ćosić se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije, tezu koju sada od političara zastupa jedino aktuelni premijer Ivica Dačić, još devedesetih godina prošlog veka.
(MONDO/Fonet, foto: printscreen)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija