Prištinska organizacija Forum 2015 ozbiljno je ugrozila realizaciju projekta izgradnje gigantske termoelektrane na Kosovu, snage oko 2.100 meagvata (MW), ocenivši da bi ta termoelektrana imala mali profit i stvarala velike i skupe ekološke i zdravstvene probleme, preneo je internet sajt "Enerdžiobzerver".
Prema nezvaničnim saznanjima beogradskog "Enerdžibservera", favorit kosovske vlade za taj energetski objekat je češko-američki konzorcijum ČEZ/AES, koji podržava lobistička firma bivšeg američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt - "The Albright Group".
Autori studije Foruma 2015 na prvom mestu ističu da bi glavni profit iz ovog projekta ostvario strani investitor, dok bi ekonomske koristi za Kosovo bile minimalne. Prema sadašnjoj situaciji, strani investitor bi izvozio višak proizvedene električne energije i na taj način prisvajao ukupan prihod, dok bi Kosovu od ukupnog izvoza struje pripala samo koncesiona naknada od 0,74 evra po toni iskorišćenog lignita - koju bi plaćao strani investitor.
U studiji je navedeno da bi bilo potrebno izmeštanje velikog broja naselja koja se sada nalaze na lokaciji potencijalne termoelektrane, kao i da bi otpadne vode i prostor za odlaganje pepela iz termoelektrane uništili čak 15 odsto ukupno obradivog zemljišta na Kosovu.
Pošto je reka Sitnica, glavni vodeni tok koji spaja sever i jug Kosova, praktično već postala sakupljalište otpadnih voda, autori studije iznose prognozu da bi, izgradnjom nove termoelektrane, Kosovo do 2050. godine ostalo bez odgovarajućih izvora vode kojima bi se snabdevali stanovništvo, industrija i poljoprivreda.
Najdramatičnije upozorenje iz studije vezano je za zdravlje ljudi na Kosovu. Autori iznose procene da bi rad nove termoelektrane od 2.100 MW, punim kapacitetom, godišnje povećanje opterećenja zdravstvenog budžeta Kosova sa 588 na oko 644 miliona evra.
Kosovsko Ministarstvo energetike je na objavljene rezultate reagovalo saopštenjem za javnost u kome je odbacilo nalaze studije i optužilo autore da im je jedini cilj da unesu zabunu medju gradjane. Medjutim, zauzvrat nije ponudilo nijedno objašnjenje ili kontraargument o tvrdnjama iznetim u studiji.
Privremena kosovska vlada demantovala je te nalaze, ali još ne raspolaže kontraargumentima, kojima bi mogla da anulira tvrdnje i delovanje organizacije Forum 2015.
Privremeni kosovski organi su 2006. obelodanili planove o izgradnji termoelektrane na bazi lignita i 15. avgusta prošle godine objavili poziv stranim investitorima da dostave preliminarne ponude za učešće u projektu, a prema prvim procenama, u realizaciji tog projekta potrebno je uložiti oko 3,5 milijardi evra. Posle razmatranja prispelih ponuda, 28.decembra prošle godine je doneta odluka da u uži izbor za potencijalnog investitora udju češko-američki konzorcijum ČEZ/AES, nemački RWE, nemačko-američki EnBW/WGI i italijansko-grčki Enel/SenCap.
Potencijalni investitori bi finalne ponude trebalo da dostave do jula ove godine, a konačan izbor bio bi obavljen u drugoj polovini 2007, piše "Enerdziobzerver".
(Tanjug)
Prema nezvaničnim saznanjima beogradskog "Enerdžibservera", favorit kosovske vlade za taj energetski objekat je češko-američki konzorcijum ČEZ/AES, koji podržava lobistička firma bivšeg američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt - "The Albright Group".
Autori studije Foruma 2015 na prvom mestu ističu da bi glavni profit iz ovog projekta ostvario strani investitor, dok bi ekonomske koristi za Kosovo bile minimalne. Prema sadašnjoj situaciji, strani investitor bi izvozio višak proizvedene električne energije i na taj način prisvajao ukupan prihod, dok bi Kosovu od ukupnog izvoza struje pripala samo koncesiona naknada od 0,74 evra po toni iskorišćenog lignita - koju bi plaćao strani investitor.
U studiji je navedeno da bi bilo potrebno izmeštanje velikog broja naselja koja se sada nalaze na lokaciji potencijalne termoelektrane, kao i da bi otpadne vode i prostor za odlaganje pepela iz termoelektrane uništili čak 15 odsto ukupno obradivog zemljišta na Kosovu.
Pošto je reka Sitnica, glavni vodeni tok koji spaja sever i jug Kosova, praktično već postala sakupljalište otpadnih voda, autori studije iznose prognozu da bi, izgradnjom nove termoelektrane, Kosovo do 2050. godine ostalo bez odgovarajućih izvora vode kojima bi se snabdevali stanovništvo, industrija i poljoprivreda.
Najdramatičnije upozorenje iz studije vezano je za zdravlje ljudi na Kosovu. Autori iznose procene da bi rad nove termoelektrane od 2.100 MW, punim kapacitetom, godišnje povećanje opterećenja zdravstvenog budžeta Kosova sa 588 na oko 644 miliona evra.
Kosovsko Ministarstvo energetike je na objavljene rezultate reagovalo saopštenjem za javnost u kome je odbacilo nalaze studije i optužilo autore da im je jedini cilj da unesu zabunu medju gradjane. Medjutim, zauzvrat nije ponudilo nijedno objašnjenje ili kontraargument o tvrdnjama iznetim u studiji.
Privremena kosovska vlada demantovala je te nalaze, ali još ne raspolaže kontraargumentima, kojima bi mogla da anulira tvrdnje i delovanje organizacije Forum 2015.
Privremeni kosovski organi su 2006. obelodanili planove o izgradnji termoelektrane na bazi lignita i 15. avgusta prošle godine objavili poziv stranim investitorima da dostave preliminarne ponude za učešće u projektu, a prema prvim procenama, u realizaciji tog projekta potrebno je uložiti oko 3,5 milijardi evra. Posle razmatranja prispelih ponuda, 28.decembra prošle godine je doneta odluka da u uži izbor za potencijalnog investitora udju češko-američki konzorcijum ČEZ/AES, nemački RWE, nemačko-američki EnBW/WGI i italijansko-grčki Enel/SenCap.
Potencijalni investitori bi finalne ponude trebalo da dostave do jula ove godine, a konačan izbor bio bi obavljen u drugoj polovini 2007, piše "Enerdziobzerver".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
