Predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana dogovorili su se danas da rekonstruišu postojeći gasovod Srednja Azija-Centar iz sovjetskog vremena i da postave novi krak kojim će turkmenistanski gas biti transportovan ka Kazahstanu i Rusiji, javili su ruski mediji.
Predsednici Rusije, Kazahstana i Turkmenistana dogovorili su se danas da rekonstruišu postojeći gasovod Srednja Azija-Centar iz sovjetskog vremena i da postave novi krak kojim će turkmenistanski gas biti transportovan ka Kazahstanu i Rusiji, javili su ruski mediji.Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev i Gurbanguli Berdimuhamedov potpisali su Deklaraciju o postavljanju novog Kaspijskog gasovoda, a vladama tri zemlje je naloženo da do 1. septembra ove godine pripreme sporazum za potpisivanje.
Predsednik Turkmenistana zadržao mogućnost da u budućnosti bude izgradjen i Transkaspijski gasovod, kojim bi se gas iz Kaspijskog mora transportovao preko Bakua, Tbilisija i Čejhana do Evrope, zaobilazeći teritoriju Rusije.
Postavljanje novog kraka duž 360 kilometara po Turkmenistanu i još 150 kilometara u Kazahstanu, gde će se na granici sa Rusijom spojiti sa postojećim gasovodom Srednja Azija-Centar, počeće sredinom naredne godine i u njemu će učestvovati samo te tri zemlje, a današnji dogovor omogućiće da se kapacitet isporuka poveća do 2012. godine najmanje za 12 milijardi kubnih metara.
Inicijativu za izgradnju novog gasovoda iz Kaspijskog mora pokrenuo je prvi predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov ("Turkmenbaši") 2003. godine i tada je procenjeno da projekat može da košta milijardu dolara uz godišnji kapacitet od 30 milijardi kubnih metara.
Tri predsednika potpisala su u Turkmenbašiju, gradu na Kaspijskom moru, Deklaraciju o razvoju kapaciteta za transport gasa, koji je zbog proširenja kapaciteta Srednja Azija-Centar preko Uzbekistana potpisao prethodno i predsednik te zemlje Islam Karimov 9. maja.
Nazarbajev je rekao da je proširenje centralno-azijskih kapaciteta za transport gasa "čisto pragmatičan, ekonomski, komercijalni projekt" i da tu "nikakve politike nema". "Transportujemo (gas) onuda kuda nam je povoljno", rekao je on.
Trenutno se prirodni gas iz Turkmenistana, Uzbekistana i Kazahstana izvozi uglavnom po gasovodu Srednja Azija-Centar izgradjenom 1967. godine, čiji je godišnji kapacitet maksimalno 50 milijardi kubika, dok Rusija već ove godine namerava da od Turkmenistana kupi 60 milijardi kubuka a do 2025. i 80 milijardi kubika godišnje.
Turkmenistan je drugi posle Rusije proizvodjač i izvoznik gasa na postsovjetskom prostoru, sa potencijalnim zalihama od 22 triliona kubika, po čemu je na petom mestu u svetu.
Od 33,68 milijardi kubika dobijenih u prvom polugodištu prošle godine Rusiji je isporučena oko 21 milijarda kubika. Ta zemlja ima ambiciozan projekat da do 2030. godine godišnje proizvodi 250 milijardi kubika gasa godišnje.
Ruski ministar industrije i energetike Viktor Hristenko izjavio je da zbog velikih rizika izgradnja Transkaspijskog gasovoda mimo teritorije Rusije teško naći investitore, izuzev ako to bude "politički projekt".
"Rizici - pravni, tehnički i ekološki - toliko su visoki, da je nemoguće naći investitora ako to nije politički projekt, kada nije važno čime je napunjena cev, već samo da ona postoji", rekao je ruski ministar o ideji za projekat koji lobiraju SAD i zapadne zemlje.
(Tanjug)
