Izmene pravilnika kojima bi se omogućila transplantacija organa deci iz Srbije u inostranstvu o trošku države u suprotnosti su sa zakonom o zabrani diskriminacije i odlukom Ustavnog suda.
To su potvrdili predstavnici Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović rekla je na okruglom stolu o lečenju u inostranstvu da će uskoro stručnjaci iz Beča i Berlina u Srbiji pregledati zdravstveno najugroženiju decu, nakon čega će biti doneta odluka o načinu i mestu lečenja, ali da je trenutno nemoguće menjati pravilnik o lečenju u inostranstvu o trošku države.
"Skupština može da promeni zakon nakon čega mi možemo da menjamo pravilnik. Zakon o diskriminaciji brani grupisanje po medicinskim dijagnozama", rekla je Đukić Dejanović na skupu u RFZO-u.
Direktor RFZO-a Momčilo Babić je istakao da su izmene tog pravilnika o lečenju u inostranstvu u suprotovnosti i sa odlukom Ustavnog suda po kojoj se davanje leka ne može ograničiti uzrastom i naveo da je na Skupštini da usvoji izmene propisa, a da će fond sprovoditi odluke Skupštine.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za zdravstvo Dušan Milisavljević, međutim, tvrdi da su Ministarstvo zdravlja i RFZO prekršili obećanje koje su dali, da će država preuzeti odgovornost za lečenje dece u inostranstvu.
"Izmena tog dela u pravilniku je u našoj sporoj administraciji posao od maksimalno 12 dana. Ne smeju ekonomski parametri da se uzimaju u obzir kad se govori o lečenju dece, ma kolika da je šansa da im se produži život", istakao je on.
Milisavljević je naveo da su Ministarstvo zdravlja i RFZO povredili rad Skupštine jer nisu uradili to što su obećali, a naveo je i da zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da ukoliko lečenje nije moguće u Srbiji pacijent treba da se uputi tamo gde je to moguće.
Predstavnici RFZO, međutim, tvrde da su jasno ograničena prava pacijenata po tom članu zakona.
Direktor Urgentnog centa Zlatibor Lončar je istakao da za lečenje dece, odnosno transplantaciju organa kod mališana ne sme novac da bude problem i upitao kako je moguće da tajkun za jedno popodne sakupi novac za kauciju, a da cela Srbija mesecima skuplja za transplanataciju srca osmogodišnjoj devojčici.
"Znači novac nije problem..Predlažem da prvo rešimo najhitnije slučajeve ad hok, a da nakon toga prepisujemo zakone od iskusnijih", rekao je on.
Lončar je rekao da su Univerzitetska dečija bolnica u Tiršovoj i Institut za majku i dete odredili između sedam i 12 dece zdravstveno najugroženije dece.
Dodao je da će sledećeg ponedeljka doći stručnjaci iz Beča i Berlina da pregledaju tu decu i kažu šta za njih može da se uradi u Beogradu, a šta na klinikama u inostranstvu, i koliko to košta.
Stručnjaci su na današnjem skupu ocenili da bi otvaranje centra za transplantaciju u Srbiji imalo smisla ukoliko bi se radilo bar deset transplantacija godišnje, a da se po statistici, na oko sedam miliona stanovnika, godišnje urade tri transplantacije.
Predsednik Stručnog tima za unapređenje transplantacije u Srbiji Dušan Šćepanović, koji je i sam bio podvrgnut transplantaciji srca, kazao je da transplantacija srca kod dece u Srbiji ne može da se radi pre svega jer nema organa koji bi bili donirani i da je osnovno izmeniti zakone u toj oblasti.
On je predložio da se građani zakonom obavežu da se izjasne da li su donori ili ne, ili da se izjasne da će to umesti njih nakon njihove smrti uraditi članovi porodice, ali da jednom data saglasnost porodice ili pacijenta ne može da bude povučena.
Šćepanović je ocenio i da je Srbija udaljena "pet svetlosnih godina" od članstva u Eurotransplantu i predložio osnivanje Srbijatransplanta.
On je u jednom trenutku dvo i po časovnu raspravu o lečenju u inostranstvu doveo u politički kontekst i naveo da su posle 5. oktobra i promena "najureni najbolji ljudi u zdravstvu, a dovedeni politikanti".
